GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

20 deo

IRINA

Obzirom na to da se suđenje bližilo, znala sam da moram imati nešto konkretno o Aleksandru. Nisam uspela da ga zavedem. Lagala bih ako bih rekla da se nisam trudila u tome. Itekako jesam, samo eto. Nisam uspela. Aleksandar očigledno ili voli svoju ženu ili mu se ja ne sviđam. Znam da nikako ne smem izaći pred Olega nemajući ništa u rukama. Zato sam večeras odlučila da ostanem duže u firmi. Aleksandar se vratio malo pre. Sigurno će ostati celu noć ovde. Nešto čudno se dešava sa njim. Ovde jutra dočekuje. Možda je baš sada najbolja prilika da mu se približim.

Mrak je već uveliko pao. I poslednji radnici su napustili zgradu. Ostali smo samo samo Aleksandar i ja ovde. Otišla sam u kuhinju i sipala u dve čaše viski. Iz torbe sam izvadila neku supstancu. Mislim da će se od ovoga načisto pogubiti. Sa druge strane, sutra će imati glavobolju i misliti da je to zbog alkohola.

Kada sam otvorila flašicu, oklevala sam. Znam da će mi ovo pomoći da mu se približim večeras. Ali ja znam istinu. Znam da ukoliko ovoga ne bude, ništa se neće ni dogoditi. Pa čemu ovo sve onda? Lagala bih ako bih rekla da ne bih želela biti njegova voljena. Svaka žena bi želela biti voljena takvog muškarca. Jako muževan, jedan od najboljih advokata u Rusiji, jako divan otac.. Svaka žena bi želela njega za muža. Pa tako i ja. I teško mi pada da ovo učinim.

Samo ja znam šta sam sve preživela i samo ja znam da ako ovo ne uradim, nikada neću biti istinski slobodna. Znam da Aleksandar ovo ne zaslužuje. Niko ovo me zaslužuje. Ali birajući njega ili sebe, izabraću sebe. Naravno. Zato sam prestala da oklevam te sam sipala željenu supstancu.

Pokucala sam na vrata njegove kancelarije noseći u ruci posluzavnik sa dve čaše viskija. Kao što sam i očekivala, nije radio. Izgledao je jako umorno. Naslonio se na sto i podigao glavu tek kad sam ja ušla. Podočnjaci su mu bili do poda, a oči crvene od nespavanja.

- ,,Mislio sam da sam jedini koji je ostao." , sela sam preko puta njega.

- ,,Ipak si pogrešio." , stavila sam njegovu času pred njega, a svoju držala u ruci.

- ,,Šta ćemo sa ovim viskijem? Zar nije kasno da se pije? Uostalom, alkohol šteti organizmu samo."

- ,,Jao.. Je l' možeš ti bar na kratko da prestaneš biti toliko savršen? Za tvoju informaciju, alkohol rešava probleme."

- ,,Grešiš. Alkohol ne rešava probleme, samo te još više uništava."

- ,,Bla bla.. Opusti se bar na kratko. Neće ti biti ništa od jednog pića." , nasmejao se na kratko i ispio viski na iskap. Da ga vidi neko sa strane, rekao bi da je Aleksandar alkoholičar prve klase. Ja sam svoje piće polako ispijala.

- ,,Šta reče ti? Što si ostala u firmi?"

- ,,Jednostavno mi se ne ide kući."

- ,,Šta je sa onim dečkom?"

- ,,U mom stanu je." , Aleksandar je zakolutao očima.

- ,,Oprostila si mu sve?"

- ,,Kod njega ne postoji ne kao odgovor."

- ,,Video bi on ne kada bi mu ja došao." , iz jednog dela njegovog stola je izvadio flašu viskija i sipao još jedan sebi.

- ,,Jednostavno sam osuđena na njega. Prihvatila sam to još odavno."

- ,,Ne lupetaj gluposti. Ni na šta ti nisi osuđena. Da si pametna prijavila bi ga policiji. Lično ja bih bio tvoj advokat. Dao bih sve od sebe da završi u zatvoru za sve što ti je učinio." , ustala sam i došla do njega. Naslonila sam se na njegov sto.

- ,,Bojim se da ja ne bih imala dovoljno novca, da platim advokata poput tebe."

- ,,Tebi ne bih naplatio ništa. Ipak radiš za mene. I bilo bi bolje da se vratiš na svoje mesto."