GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

7 deo

Alina i ja smo se kasnije našli. Odvela me je u jedan restoran i rekla da je od sada naš. Obradovao sam se, naravno. Taj restoran nije bilo koji restoran za mene. Nekada ga je moja majka vodila, bio je njen. Onda ga je otac prodao i prokockao i popio te iste pare.

Lagao bih ako bih rekao da nisam pokušavao da kupim ovaj restoran ranije, bilo je bezuspešno. Međutim, mojoj ženi je to pošlo za rukom. I zaista mi se svideo poklon, i sada dok smo jedini gosti, sada već našeg restorana, i dok nam svira lepa muzika i dok imamo lepu atmosferu ovde, nisam u potpunosti srećan. Ono što se dogodilo sa Irininom me je previše uznemirilo. Moj otac nikada nije udario moju majku, ali ju je zato povređivao na mnoge druge načine. I zato ne mogu ćutati ni na bilo koje nasilje nad ženama. Jer kad bih ćutao, zaboravio bih onda i oprostio ocu sve ono što je učinio mojoj majci. Što je, naravno, nemoguće. Ovde je sve bilo prelepo, samo prosto nisam mogao biti u potpunosti srećan.

Alina me je u jednom trenutku uhvatila za ruku, davno je prošla ponoć ali nam nije bilo važno.

- ,,Hoćeš li mi sada ispričati šta se dogodilo?"

- ,,Znaš onu novu asistetkinju, Irinu?" , Alina otpije gutljaj vina i u klimne glavom u znak da.

- ,,Znam, izgleda kao predobra devojka. Šta sa njom?"

- ,,Dečko joj je nasilnik." , Alina se odmah zgrozila, očekivajuće.

- ,,Jadna, mnogo mi je žao. Kako si ti to saznao?"

- ,,Prisustvovao sam njihovoj raspravi. Čak ju je udario. Ja jednostavno nisam mogao da se ne mešam."

- ,,To je i očekivajuće mili. Šta se dalje dogodilo?"

- ,,Rekao sam joj da pozove policiju, nije htela i eto nisam mogao da baš ništa ne učinim i zato sam je odveo u svoj stan. Tamo je neće naći. Moći će do sutra da dobro razmisli šta je najpametnije za nju."

- ,,Najpametnije bi joj bilo da ga prijavi policiji. Ako želiš mogu ja da razgovaram sa njom?"

- ,,Bilo bi dobro, zaista."

- ,,Žao mi je, dobrim ljudima se uvek loše stvari događaju. Ona je zaista dobrica, tako mi se čini."

- ,,Ti jako dobro procenjuješ ljude, tako da sigurno si u pravu." , kažem uz smešak.

- ,,Znaš, razmišljala sam i o dečijoj školi. U pravu si, bolje je da im promenimo školu. Ima jedna privatna škola u centru. Mislim da bi to bio dobar izbor."

- ,,U redu. Videćemo sutra."

Ostatak večeri smo pričali o nekim manje važnim stvarima, a zatim otišli kući. Nina i Aleksej su uveliko spavali, Alina je otišla da ih proveri te se vratila.

Stajao sam naspram ogledala i skidao stvari. Počevši od sata. Alina mi je prišla iza leđa i zagrlila me iza leđa.

- ,,Petnaest zajedničkih godina, Aleksandre.. Možeš li zamisliti.." , izgovori sa divljenjem.

- ,,Vala, neverovatno je. Proletele su sve te godine."

- ,,Jesu zaista." , krenem skidati košulju te se okrenem ka njoj i poljubim je. Uzvratila mi je poljubac te se okrenula kako bih joj odšnjirao haljinu. To sam i uradio, ostavljajući strasne poljupce na njenom vratu.

Sledećeg dana

Danas sam izašao iz kuće bez doručka, Alina i deca nisu ni ustali. Nemam vremena. Idem do stana da vidim Irinu , a onda moram posetiti i Danila u zatvoru.

Elena mi je otvorila vrata, izgledala je kao da hoće da prasne u smeh, a ipak se suzdržava.

- ,,O čemu se radi?" , kažem dok smo i dalje u hodniku.

- ,,Ona nova se juče istuširala i pravac u tvoje stvari. Džaba sam joj donela svoje." , kaže zajedljivo.

- ,,Je l' se ona već presvukla dok si ti došla?"

- ,,Da. Ali svakako je posle trebala obući moje stvari. Šef si joj. Glupo je. Svakako si previše učinio za nju."

- ,,Dobro, Elena. Nije važno. Hvala što si došla."

- ,,Ništa. Idem da skuvam sebi kafu." , kaže te produži u kuhinju. Ja odem do sobe i zateknem Irinu kako spava na mom krevetu. U mojoj sivoj majici koja joj je bila poput neke kraće haljine. Ona je i dalje spavala, i majica se malo povukla. Skoro pa joj se zadnjica videla. Njene duge noge su došle do izražaja.

Vala zaista čudna situacija. Ja sam njen šef, zaspala je u mojoj majici i sada je gledam kako polugola spava u mom krevetu. Ona je dobro, Elena je tu, ja kasnim. Bolje da nestanem i da se pravim da upravo nisam video polugolu asistetkinju.

Sreća nije bila na mojoj strani, Irina se probudila i zaustavila me rekavši ,,Koliko je sati?"

Pogledam u sat na svojoj levoj ruci i kažem ,,Prošlo je sedam." , kažem nesigurno. Pomalo je neprijatna situacija. Irina se uspravlja i seda u takav položaj da joj gaćice vire. Trudim se gledati je direktno u oči, ali neprijatno je. Ne znam da li je svesna da joj se gaće vide.

- ,,Zakasnila sam na posao znači."

- ,,Imaš slobodno danas." , prođe pored mene i uđe u kupatilo. Vrata su ostala otvorena i upravo sam shvatio da se Irina preslači. Počeo sam se znojiti, svašta. Odmah sam skrenuo pogled.

Ona se vratila i napokon je bila normalno obučena. Svezala je kosu i stala naspram mene.

- ,,Zahvaljujem se za sve što ste učinili za mene prošlu noć."

- ,,Prijavićeš ga, zar ne?"

- ,,Mi smo svakako raskinuli i ne živimo zajedno. Sve će to biti okej."

- ,,A ono juče?"

- ,,Neće se ponoviti, znam." , popne se na prste i zagrli me te kaže ,,Hvala za sve. Niko se nikada nije toliko brinuo za mene."