GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

39 deo

Nedelje koje sam proveo u Madridu su bile prelepe. Odmorio sam se od svega, zaista. Čak i zaljubio. I to, ni manje ni više nego u trapavu pričalicu. Ona je predivna. Jako posebna. Stalo mi je do nje jako. Ali moj život je u Rusiji. Tamo su moja deca, posao. Mislim da je vreme da se vratim kući i zato planiram to što pre reći Valeriji. Svideo sam se njenom ocu, uzgred, sve je dobro prošlo. Iako to uopšte nisam očekivao. Svideo sam se gospodinu Davidu itekako.

Posmatrao sam je dok je ležala na drugoj strani kreveta. Prelepa je dok spava. Poput anđela je.

- ,,Nisam znala da je u redu posmatrati ljude dok spavaju."

- ,,Zašto ne bi bilo u redu?" , upitao sam znatiželjno.

- ,,Zato što mi se spremaš reći nešto važno, a ne znaš kako da kažeš, pa me zato posmtraš." , ustala je i poljubila me.

- ,,Reći ću ti dikretno."

- ,,U redu je. Hvala za sve što si učinio za mene, zaista. Stvarno sam bila jako srećna. Nemoj da osećaš neku grižu savesti. Ja sam svesno ušla u sve ovo, nisi ti kriv. Otiću ću odmah." , ustala je, on uhvatio sam je za ruku i namestio tako da mi sedi u krilu.

- ,,Šta lupetaš ti? Znam da si pričalica, ali da si baš tolika nisam znao."

- ,,Nećeš da me ostaviš?" 

- ,,Naravno da ne, otkud ti to?" , osmeh je ozario njeno lice. Odmah me je zagrlila.

- ,,Divno. Pa šta je onda u pitanju?"

- ,,Vidi, Valerija, meni je ovde stvarno bilo lepo. Ali ti znaš da su moja deca u Rusiji, moj posao je u Rusiji. Ceo moj život je tamo. Moram da se vratim."

- ,,Razumem, ali šta će biti sa nama?"

- ,,Očigledno je da ne možemo održavati ovo što imamo živeći na dva različita kontinenta." 

- ,,Dobro i šta predlažeš?"

- ,,Ja ne mogu živeti ovde, naravno. Meni su deca najvažnija na svetu i nedostaju mi previše, želim biti pored njih."

- ,,I?"

- ,,Ja te pozivam da kreneš sa mnom. Taman da te upoznam sa Aleksejem i Ninom."

- ,,Zaista? Želeo bi da živimo u Rusiji zajedno? Upoznaćeš me sa decom?"

- ,,Naravno da bih. Ti si mi jako važna. Ne znam zašto konstantno misliš da si mi neka kombinacija kada nisi. Stalo mi je do tebe, zaista."

- ,,Joj idemo odmah što se mene tiče."

- ,,Dobro. Ja ću se pobrinuti za karte, a ti razgovaraj sa ocem." , Aleksej me je pozvao. On me generalno i nije zvao često, začudio sam se malo.. Javio sam se odmah.

- ,,Tata.." , govorio je u suzama ,,Majka je mnogo loše. Možda ne preživi noć. Molim te, vrati se kući."

- ,,Aleksej, kako to misliš? Šta se dogodilo?"

- ,,Leukemija Ponovo." , ispustio sam telefon. Zašto Bože? Zašto ponovo...