GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

24 deo

ALEKSANDAR

Izlazio sam iz našeg dvorišta kada sam video Ninu da trči za autom. Naravno, odmah sam stao i izašao.

- ,,Nina, šta je bilo?"

- ,,Neću te ostaviti samog."

- ,,Vrati se kod majke. Ne ostavljaj je samu. U velikom je šoku zbog svega, budite pored nje i ti i Aleksej." , otvorio sam vrata auta u nameri da opet uđem.

- ,,Tata, a ko će pored tebe da bude?" , ostao sam bez reči. Kada je Nina ovoliko porasla?

- ,,Vidi.."

- ,,Ne pričaj mi ništa, idem sa tobom gde god ti išao sada. Ne zanima me." , obišala je krug i ušla u auto. Znao sam da je ne mogu ubediti u suprotno i zato sam odustao od tog pokušavanja. Ušao sam u auto i krenuli smo.

- ,,Šta ti je rekla majka kada si pošla za mnom?"

- ,,On je mene prevario, osramotio nas je bla bla." , bila je sarkastična.

- ,,Možda bi bilo bolje da si ostala kod kuće. Ne želim da se svađaš sa njom."

- ,,Ne zanima me. I ona i Aleksej samo brinu o tome što će nas svi ogovarati." , zakolutala je očima ,,Pa šta nas briga bre. Za dobrim konjem se prašina diže. I samo da ti kažem, bila bih ljuta na tebe da si odustao od suđenja. Mnogo sam ponosna na tebe što si uradio pravu stvar ne dozvolivši bilo kome da te ucenjuje." , blago se nasmeje ,,Zato i jesi najbolji advokat u Rusiji."

- ,,Baš si skromna."

- ,,Zapravo ti ne budi skroman. Zato će i pričati svi o tebi jer su samo čekali nešto loše da se dogodi. Neka maloumna deca su me svakako prozivala zbog tebe, samo što ja ti ja to nisam rekla jer me ne zanima šta bilo ko kaže. Tako da, svakako su pojedini pričali i pre ovoga pa mi vala svejedno i sada. Ti si i bićeš zauvek najbolji na celom svetu, za mene."

- ,,Mnogo sam ponosan na tebe, Nina. Zato što tako razmišljaš. I nebitno što sam ja sada u pitanju, želim da znaš da nikada ne treba da slušaš šta drugi pričaju. Bez obzira o čemu pričaju."

- ,,Sada priznaj iskreno, ko je zreliji Aleksej ili ja?" , nasmejala me je.

- ,,Devojčice prve sazrevaju uvek. Zato si ti sada zrelija od brata."

- ,,Pa znam. Samo se žalio što su ga drugari sprdali zbog tebe. Nije te ni pitao kako si."

- ,,Nemoj tako da pričaš. Sve će doći na svoje, samo polako."

- ,,Gde ćemo da idemo?"

- ,,Idemo u centar."

- ,,Bićemo u tvom stanu?"

- ,,Najradije bih otišao do vikendice ali moram biti u gradu zbog suđenja."

- ,,Tata, sutra ne moram u školu, zar ne?" , odmahnuo sam glavom ,,Ne moraš."

- ,,Sjajno. Vala nije mi se ni išlo u Francusku bez tebe i majke. Dobro je ispalo sto na kraju nismo otišli. Zamisli sve ovo ti se dešava, a ja da budem daleko od tebe? Nema šanse."

- ,,Dobrice moja."

Ubrzo smo stigli u zgradu i smestili se tamo. Alina ju je zvala par puta. Nina, bez obzira na moje reči, nije želela da se javi.

- ,,Šta će sada da bude?"

- ,,Videćemo." , zagrlila me je.

- ,,Žao mi je što te mama isterala iz kuće."

- ,,Nemoj da se brineš."

- ,,Nije u redu što je onako postupila. Svakako to je i tvoja kuća. Nemoj da joj ikada kažeš za ovo što ću ti reći, ali ti si taj koji je uvek radio i to sa ludacima poput onog kriminalca. Ti si taj koji je nama obezbedio onakvu kuću, auta koje vi vozite, sve si ti to obezbedio. Ne kažem ja da je lako brinuti se o deci, samo eto. Ponašala se kao da je neki gazda. Ona je ta koja je uvek bila kući, dok si ti radio sa svakakvim ludacima a uvek kući dolazio nasmejan. Nije fer što se ovako ponela sada kada ti je najteže." , kaže tužnim glasom ,,Setimo se samo kada si pre nekoliko godina imao onaj slučaj sa nekim kriminalcima isto, život ti je bio ugrožen a ti i dalje nije odustao od slučaja i dalje. I tada nisi dozvoljavao da to što ti je život ugrožen bude razlog naše tuge. Uvek si samo na nas mislio i radio svoj posao najbolje što možeš. Smatram da je jako pogrešila što je rekla kako si trebao da se podvrgneš ucenama. Kao da te ne poznaje."

- ,,Mila, nemoj ti oko toga da se opterećuješ."

- ,,I ne ponašaj se kao da sam toliko mala. Vidim ja sve, i vidim to koliko te je zabolelo njeno ponašanje. Ali ti se i dalje trudiš da je opravdaš."

- ,,Ona još uvek ne zna istinu."

- ,,Osudila te odmah." , poviče ,,Prestani da je opravdavaš."

- ,,Sve će doći na svoje, nemoj da se brineš."

- ,,Evo čak i sada ne misliš na sebe već na mene. Da se ja ne brinem, da se ne brine majka, Aleksej.. Šta je sa tobom? Šta ćemo sa tim što si ti toliko loše?"

- ,,Doći će sve na svoje." , Nina me je uhvatila za ruku.

- ,,Kunem ti se Bogorodicom, ukoliko majka nastavi da se ovako ponaša, i ukoliko dođe do razvoda ja ću izabrati za živim sa tobom. Ne zanima me Aleksej, ponaša se odvratno on neka bude sa majkom ako želi. Ja neću dozvoliti da ti svi mi okrenemo leđa."

- ,,Sačekaj malo. Prvo, Aleksej i ti ste jedna duša. Uvek, uvek ali uvek moraš biti pored tvog brata. Jednog dana ako se meni nešto dogodi, ti ćeš imati svog brata. Morate se uvek držati zajedno. Brat je svetinja, mila. Imati brata znači to da makar ti ceo svet okrenuo leđa, brat neće."

- ,,Aleksej i ja jesmo blizanci, ali previše različiti. On jeste moja polovina, i znam da uvek mogu računati na njega ali kao što rekoh dođe li do razvoda, ja živim sa tobom."

- ,,Bićeš potrebna majci."

- ,,Opet on priča o mami, poludeću." , puhne ljuto.

- ,,Nina, jeste tako. Ja bih radio ceo dan.." , prekinula me je

- ,,Bili bismo uveče zajedno. Kunem ti se, neću dozvoliti da te nakon teškog dana na poslu čeka prazna kuća. Ja neću biti sebična poput majke i Alekseja." , zagrlio sam je. Ne mogu je ubediti u suprotno, zato odmah odustajem.

- ,,Podseti me beše, koliko ti imaš godina?"

- ,,Četrnaest."

- ,,Pričaš kao da imaš dvadeset četiri."

- ,,Povukla na tatu." , nasmeje se.

- ,,Ali lepa na mamu."

- ,,Lažeš. Ličimo na tebe i Aleksej i ja."

- ,,Alinine oči imate."

- ,,Ne zanima me. Ja ličim na tebe. I jednog dana ću biti advokat poput tebe. Najbolja."

- ,,Broj jedan, a?"

- ,,Ne, broj dva. Ipak si ti broj jedan i uvek ćeš biti."

- ,,Bićeš ti bolja od mene."

- ,,Razmišljala sam nešto. Neću se nikad udati."

- ,,Pa neću ti ja to ni dozvoliti." , kažem kroz smeh.

- ,,Pa imam prelepo prezime. Već vidim naslove u novinama Nina Dimitrov, ćerka Aleksandra Dimitrov, jedan je od najuspešnijih mladih advokata. Sva na tatu." , zakikoće se.

- ,,Sviđa mi se."

- ,,E, ali ja sam ozbiljna neću se udati."

- ,,Pa i ja sam ozbiljan."

- ,,Ti bi se naljutio na mene ako bih ja imala dečka?" , kaže nesigurno. Ma dokle vodi ovaj razgovor.. Pogledam je ozbiljno.

- ,,Znači imaš dečka?"

- ,,Ma ne bre. Još je rano za to, nego kažem. Mada meni dečko ni ne treba. Ozbiljna sam, neću se nikada udavati. Možda pronađem nekog za zabavu samo."

- ,,E lepotice moja, ti sada tako misliš. Kad se budeš zaljubila i budeš trebala udati, nećeš se ti setiti ni oca, ni majke nikog."

- ,,Pa dobro. Možda nekada, ali Nina Dimitrov ostajem zauvek."

- ,,Znaš da nam je prezime sada malo osramoćeno?"

- ,,I dalje je najmoćnije na svetu." , namigne mi.

- ,,Kad nađeš dečka, prvi ja saznajem. Da znaš. Da ja to ispitam sve."

- ,,Tata, pusti dečka sad. Da vidimo da spašavamo šta se može spasiti."

- ,,Naprimer šta?"

- ,,Vaš brak." , slegnem ramenima.

- ,,Ja sam za, ali tvoja majka izgleda ne može da ima muža o kojem trenutno priča pola Rusije."