GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

10 deo

Vratio sam se u kuću. Deca su otišla u sobu, a Alina me je čekala ispred vrata. Gledao sam je onim pogledom kojim se gledaju osobe koje vas izdaju. Jer ja sam se upravo tako osećao. Izdato. Od svoje žene. Žene koju volim najviše na celom svetu. Udarila je baš tamo gde me najviše boli. Da je bilo šta drugo uradila, ne bi bilo ovako. Ali ne. Udarila me je tamo gde me najviše boli. I to baš ona. Ona koja je sve znala. Ona koja je znala da sam svoju majku voleo najviše na svetu celom. Ona koja je odlično znala kakav je Roman i zašto ga ne želim u našim životima.

- ,,Aleksandre.." , prišla mi je i uhvatila me za ruku. Iste sekunde sam se odmakao od nje.

- ,,Koliko dugo?"

- ,,Šta koliko dugo?"

- ,,Koliko dugo taj čovek dolazi u moju kuću kad me nema?"

- ,,Aleksandre.."

- ,,Pitao sam te nešto." , bio sam drzak.

- ,,Od kada se vratio. Ja bih mu pustila poruku kad odeš iz kuće i onda eto." , rekla je tišim tonom izbegavajući da me pogleda u lice.

- ,,Znači taj čovek komotno uživa u mojoj kući već tri meseca?" , pitao sam zgroženo. Ne mogu da verujem.

- ,,Roman se zaista promenio." , kaže uverljivo.

- ,,Šta ja imam od njegove promene bre? Hoće li mi njegova promena vratiti majku?" , glas je počeo da mi puca.

- ,,Došao je i rekao je da nema gde biti, dala sam mu novac i počeo je dolaziti kad tebe nema. Na kraju, on je deda naše dece."

- ,,Nisi imala pravo ovo da mi učiniš Alina. Nisi imala pravo. Da si u mojoj situaciji, poštovao bih tvoju odluku ma kakva ona bila." , rekao sam ovo i izašao. Govorila je nešto, no nisam se osvrtao.

Došao sam u zatvor, ubica Danila, Jurij Ivanovič, čekao me je u prostoriji za posete. U međuvremenu mi je i Maksim poslao potrebne informacije. Seo sam preko puta njega i osmtorio ga. Nervozno je lupkao prstima od sto. Jasno mu je ko sam i zašto sam ovde. I jasno mi je takođe da ga boli to što je ubio čoveka i to dva meseca pre nego što bi mu se kazna završila.

- ,,Sve je moglo biti bolje, zar ne?" , ćutao je, a ja sam nastavio ,,Neću te pitati zašto si to uradio, jer znam. Pitaću te želiš li da te izvučem iz blata u koje si upao? I to duboko upao."

- ,,Ne znam o čemu pričate."

- ,,Ubistvo je veliki greh, Jurij. Veliki greh. Da li je bilo vredno par novčića?"

- ,,Par novčića?" , kaže zgroženo ,,Osigurani su za ceo život." , priznaje da je uzeo novac da bi ubio Danila. Sada mi se već sviđa u kom smeru ide ovaj razgovor.

- ,,Misliš?" , sarkastično kažem ,,Ne znaš ti ništa, moj Jurij, oni tek sad nisu osigurani."

- ,,O čemu pričaš?"

- ,,Ti pojma nemaš da te napolju žena kune, da deca za tebe neće da čuju. Uzgred, mlađa ćerka ti je trudna sa trojkama. Divna vest, postaćeš deda prvi put. Čestitam. Toj ćerci nisu ni rekli za ovo što si uradio."

- ,,Mila moja Sofija.." , kaže dok mu se niz obraze slivaju suze.

- ,,Vidi, dobio si ozbiljne godine za Danilovo ubistvo. Ako priznaš zašto si to uradio, ja ću dati sve od sebe da ti umanjim kaznu. Čoveče, lep život te čeka napolju. Deda ćeš postati. Zar to nije predivno? Zar jedva ne čekaš da ti se ćerka porodi, da držiš unučiće?" , dajem sve od sebe da probudim emocije u njemu. Očigledno ih ima.

- ,,Zar ti zaista misliš da je sve tako lako?"

- ,,Ne mislim, ali možemo sve da rešimo. Samo moraš prizmati sve i svedočiti protiv čoveka koji te je naterao na ovo."

- ,,A moja prodica?"

- ,,Ukoliko pristaneš da priznaš, čim odem odavde, tvoja porodica dobija zaštitu. A ti ćeš biti na bezbednom. Nećeš biti sa drugim zatvorenicima."

- ,,Pristajem. Samo da oni budu bezbedni." , stavio sam ruku na njegovo rame.

- ,,Bravo. Činiš pravu stvar. Nemaš pojma koliko je zla drugima naneo čovek koji te naterao na to što si uradio. Ovo što radiš će mnogo pomoći da ga zatvorimo i nateramo da plati za svoja zlodela. I verujem da će ti Bog dati drugu ukoliko se iskreno pokaješ. A ja to već vidim. Nisi ni ti kriv, Jurij, i tebe je đavo naterao. " , sklonio sam svoju ruku i pre nego što sam izašao dodao ,,Tvoja porodica neće uzeti ni jedan novčić. Rekli su tako. Kad budeš sve priznao, verujem da će ih ljutnja bar malo popustiti."

Kasnije sam se vratio u firmu. Dočekala me je radosna Irina. Drago mi je da se smeje. Zaslužuje to. Zamolio sam je da mi donese kafu. Posle par minuta je pokucala na vrata i ušla, noseći kafu.

- ,,Je l' bilo još kakvih problema sa tvojim momkom?"

- ,,On mi već odavno nije momak. I sve je u redu, nisam ga videla od onog incidenta." , ostavila je kafu na sto, a ja sam joj pokazao da sedne preko puta mene. Tako je i uradila.

- ,,Zašto se tako ponaša? Vidi, Irina, ja i dalje smatram da bi trebalo da ga prijaviš."

- ,,Ivan je policajac, a njegov otac je ministar unutrašnjih poslova. Znate već kako to ide.."

- ,,Ko god da su oni, to nije razlog da ćutiš."

- ,,Sve će biti u redu od sada, verujem." , prišao sam joj i stavio svoju ruku na njeno rame ,,Irina, ukoliko odlučiš da prijaviš nasilje, ja sam tu za tebe. I da je presednikov sin, niko ga neće spasiti zatvora. Ja ti obećavam." , gledao sam je ravno u oči. Borila se sa svojim suzama, borila se da njene suze ne proliju ali nije uspela. Zajecala je i počela plakati. Ustao sam i seo odmah do nje.

- ,,Molim te, nemoj plakati." , iskreno sam rekao.

- ,,Niko se nikad nije toliko brinuo za mene." , zagrlila me je i još više počela plakati.

- ,,Irina, vidi, znam da si u teškoj situaciji ali ja ti obećavam moju punu podršku za sve. Ne treba da trpiš bilo kakvo maltretiranje." , odmakla se od mene i izbrisala suze.

- ,,Izvinjavam se, uništila sam Vam i košulju." , pogledao sam u svoju belu košulju. Ostao je trag maskare, pudera i karmina.

- ,,Nema veze, to je najmanje važno."

- ,,Mislim da je Ivan shvatio da smo završili i da me više neće uznemiravati. Ali ukoliko ponovo nešto bude, obećavam, otići ću u policiju pa šta bude."

- ,,Dobro, ukoliko ti tako kažeš." , izbrisala je suze i došla malo k sebi.

- ,,Šta se dogodilo na kraju za onaj slučaj sa gospodinom Maksimom?"

- ,,Danil je ubijen. No našao sam drugi način. Ukoliko sve bude kako treba, Hasim će uskoro biti u zatvoru."

- ,,Inače, zvala je Vaša žena. Rekla je da Vas ne može dobiti na telefon." , samo sam odmahnuo glavom. Nemam živaca za Alinu sada.

- ,,Pozvaću je kasnije." , rekao sam čisto radi reda i vratio se na svoje mesto te upalio laptop.

Kakvo mišljenje ste stekli o Aleksandru do sada? 🤔
Meni lično, Aleksandar je jedan od omiljenih mojih likova računajući sve priče do sada🤗