GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

6 deo

Izašao sam malo ranije iz firme i čekao da Alina dođe. Dogovorili smo se da će doći po mene. Ulica je već bila pusta zbog kiše koja je jako podala, ali ispred zgrade se čula neka vika. Ličilo je na ozbiljnu svađu momka i devojke. Kada sam se više približio video sam Irinu kako se raspravlja sa nekim dečkom.

I ne, zaista se ne bih mešao da ova svađa nije izgledala previše ozbiljno. Unosio joj se u facu preteći da je trebala do sada da je već kući i tako dalje. Trenutak kada ju je udario na moje oči je bio presudan. Nisam više čekao ni sekunde i stao sam između njih.

- ,,Ne razumem šta se ovaj sada meša?" , kaže živčano dečko. Pogledao sam u Irinu, usna joj je krvarila. Iste sekunde sam izvadio telefon i spremao se pozvati policiju. Irina je, međutim stavila svoju ruku na moju rekavši da ne radim to.

- ,,Nema potrebe za ovim, zaista."

- ,,Šta nema potrebe? Udario te je na moje oči. To uopšte nije u redu." , kažem ignorisajući što je on tu.

- ,,Zamolio bih gospodina u odelu da se ne meša." , alkohol se na kilometar oseća.

- ,,Možete ići, zaista je sve u redu."

- ,,Ti ne razmišljaš normalno." , uhvatio sam je za ruku i doslovno uvukao u auto. Njen dečko, ili šta je već, je to pokušao sprečiti ali naravno nije mogao.

- ,,Stvarno nije bilo ništa ozbiljno." , kaže drhtajući dok joj se suze slivaju niz lice.

- ,,Zato si ti u takvom stanju, ha?" , njen telefon je poceo zvoniti. Odmah je odbila poziv kontaktu Ivan, pretpostavljam da je to onaj Ivan od malo pre ,,I ni slučajno mu se ne javljaj. Odmah mi daj telefon." , za čudo, poslušala me je i gledala upitno ,,Odvešću te u moj stan, tamo te neće naći. Prespavaćeš, odmorićeš se i sutra ćeš shvatiti da je najbolje da ga prijaviš policiji. Ono ponašanje nije normalno."

- ,,Vidite, gospodine Dimitrov, stvarno cenim sve što radite za mene, samo prosto, nema potrebe. Biće sve u redu."

- ,,Irina bre, šta će biti u redu? Čovek te ošamario ispred tvog radnog mesta sa pričama kako bi do sada trebala biti kući. To je bolesno."

- ,,Popio je malo i.."

- ,,Ne brani ga. Već sutra ćeš ga prijaviti policiji za nasilje."

Stigli smo ispred zgrade mog stana u Moskvi. Retko sam ovde, stan više džaba stoji ali sada će poslužiti.

Otključao sam vrata i ušli smo. Odložio sam naše telefone na cipelarnik koji se nalazi odmah na ulazu.

Irina i dalje nije dolazila sebi. Sela je na kožnu ugaonu garnituru u dnevnoj sobi i dalje se tresla. Sipao sam joj vode u čašu i pružio joj.

- ,,Da li se ovo već dešavalo?" , sednem preko puta nje.

- ,,Par puta." , zakolutam očima.

- ,,Par puta i ti to trpiš." , kažem šokirano.

- ,,On je malo posesivan i.."

- ,,Onda nek ide da se leči. Onakvo ponašanje nije normalno i nema opravdanja."

- ,,Vidite, zaista cenim sve to što ste uradili i što želite uraditi, ali neću ga prijaviti. Možda je najbolje da odem." , ustala je ali sam je odmah sprečio u nameri da ode.

- ,,Ja tebe zaista ne mogu pustiti da odeš znajući da je taj dečko napolju i da te tamo negde može naći. Prespavaj ovde, ako ništa. Sutra ćeš razmisliti, i verujem doneti pravu odluku."

- ,,Zar vi niste imali nekih obaveza?" , tada mi na pamet padne Alina. Ovo me je skoz poremetilo. Ustao sam i uzeo telefon, zvala me je par puta. Odmah sam je pozvao rekavši da je nešto iskrslo i da ću kasniti. Zatim sam se vratio u dnevnu sobu. Želiš da se istuširaš, tamo ti je kupatilo. Kao i soba, da se odmoriš."

- ,,Vama je beše danas godišnjica, žao mi je što sam Vam oduzela vreme. Ja ću ostati ovde, Ivan me ovde ne može naći. Nemojte da Vam oduzimam više vremena."

- ,,Jesi li sigurna?"

- ,,Naravno. Zahvalna sam Vam previše za sve."

- ,,U redu. Ti onda ostani ovde, ja ću doći ujutru."

Pošao sam ka vratima i setio se Elene. Definitivno ne mogu ostaviti Irinu u ovakvom stanju. Neću imati mira. Bolje neka dođe Elena, da ne bude sama. Uostalom, žene su obe. Mogu da razgovaraju, razumeće jedna drugu. Tako sam i uradio, pozvao sam Elenu i obavestio Irinu o tome.