18 deo

835 57 2
                                    



Pozvonio sam na Romanova vrata. Živi u nekom siromašnom kraju punom narkomana i prostitutki. Mada mene to ne zanima. Odrastao je čovek, ako ne može da se pobrine za sebe to je njegov problem ne moj. Otvorio je vrata tek posle nekog vremena. Stanje u kom sam ga zatekao me ne čudi što ga dugo nije bilo. 

Ušli smo u kuću, a on se bacio na svoj oronuli krevet. Na stolu su bile flaše raznih alkoholnih pića. Po podu istrošeni kondomi. Ovaj čovek se nikad neće promeniti. Ovde je zagušljivo. Sklonio sam velike zavese u stranu i otvorio prozore. Svetlost mu je smetala pa se odmah krenuo buniti i praviti svakve face.

- ,,Podne je, Romane. Ali vidim, kod tebe je sinoć bilo veselo pa se ni ne čudim zbog tvog stanja."

- ,,Zašto si došao? Da mi držiš predavanja?"

- ,,Došao sam da razgovaramo. Pa bi mi bilo drago da se malo urediš i unormališ." 

- ,,Ne smaraj me. Kaži zašto si došao? Sigurno nisi došao da bi video kako ti je stari otac, treba li mu nešto." , počne patetisati. 

- ,,Ne treba tebi ništa. Vidim kako živiš. Takođe, stalno patetišeš Alini kako si se promenio, želiš da viđaš unučiće. Gde da ti dođu unučići, ništarijo? Sa kim da te zateknu? Dok jebeš kurve i dok se alkoholišeš ovde?"

- ,,Nije baš tako.."

- ,,Čuj, ne zanimaju me tvoje priče o promenama i slično. Došao sma ovde sa konkretnim razlogom."

- ,,Pa sedi. Hoćeš nešto da popiješ?"

- ,,Ne glumi mi domaćina Romane, uostalom gde da sednem?" , kažem ironično ,, Pogledaj ti ovaj nered."

- ,,Pa da si ocu obezbedio bolju kuću, imao bi gde da sedneš." 

- ,,Preći ću na stvar, jer želim što pre da odem." , gledao me je upitno. Izvadio sam novčanik i novčanicu od 5000 rubalja stavio na sto. Znam da kod njega ništa nema besplatno. Ali ako treba, platiću mu da saznam istinu.

- ,,Zašto ovaj novac?"

- ,,Ne pravi se da si ponosan. Dobićeš još u zavisnosti od toga koliko budeš želeo da pričaš."

- ,,Za šta ti mene smatraš?" , zakolutao sam očima. Izvadio sam još dve iste novčanice.

- ,,Preskočimo ovaj uvod. Reci mi, da li poznaješ Maksima Kozlov?" , Roman se iste sekunde zacrveneo i unervozio.

- ,,Ne.. znam.." , mucao je. Dodao sam na sto još jednu novčanicu od 5000 rubalja.

- ,,Znaš. Zašto si krio da imaš još dece?"

- ,,Neću ti reći jer će te boleti." 

- ,,Mene je davno prestalo da boli sve u vezi tebe. Sahranio sam oca još kao dečak."

- ,,Maksim je moj sin, njegove sestre su mi ćerke. Znači imaš polubrata i polusestre."

- ,,Ako mi ti nisi ništa, zašto bi mi tvoja deca bila neki rod?" , pitao sam iskreno. Nećemo se lagati džabe.

- ,,Mene možeš mrzeti koliko želiš, ali niko od njih nije kriv. Svakako me Maksim mrzi kao i ti."

- ,,Čudim se da nisi dao svojoj deci prezime Dimitrov?"

- ,,Njihova majka nije želela. jako sam voleo njihovu majku. Još dok smo bili klinci Maksim je nastao. Njen brat nije dao da se uda za mene. Posle se nismo ni viđali, a ja sam se kasnije oženio tvojom majkom. Posle je igrom slučaja ostala trudna sa mnom i eto."

- ,,Stvarno me ne zanimaju baš svi detalji, ali ukoliko one devojke imaju po dvadeset godina znači da si napravio dok je naša majka bila u najvećim bolovima, na samrti?"

- ,,Jeste." , aplaudirao sam mu.

- ,,Čestitam. Zaista čestitam."

- ,,Samo da znaš, Maksimovu majku sam voleo. I to mnogo. Tvoju nisam, nikada." , nakon što je ovo rekao, meni je mrak pao na oči. Izgubio sam strpljenje. Uhvatio sam ga za kragnu i suzbio uz zid.

- ,,Voleo ti moju majku ili ne, nisi se trebao ponašati kao pseto." , zatim sam ga pustio i vratio se na svoje mesto. Nije vredan toga da se ovako ponašam. I da ga ubijem, ništa se promeniti neće. 

- ,,Ne valja biti agresivan."

- ,,Znaš da ti drugi sin ima ozbiljne pare? Čudo od njega nisi prosio? Obzirom na to da od moje žene jesi."

- ,,Znam. Alina me ne mrzi, da Maksim ima ženu koja me ne mrzi tražio bih novac od nje. Znam da mi vas dvojica ne bi dali ni vode a kamoli šta drugo." , nasmejao sams e cinično. Ovaj čovek zaista nije normalan.

- ,,Pretpostavljam da znaš da sam Maksimov advokat."

- ,,Imam i ja televiziju ovde. Nije mi TV veliki kao tvoj, ali može se gledati."

- ,,Što nisi ženu, koju si toliko voleo, spasio iz ruku tog kriminalca."

- ,,Pokušao jesam, uspeo nisam. Onda sam odustao. Bilo mi je žao kad sam čuo da je umrla. Ali ne sumnjam u tebe i tvoje sposobnosti, spasićeš ti sestre iz ruku tog kriminalca."

- ,,Znači do tu ide tvoja ljubav? Pokušao si, nije išlo i onda si odustao. Čestitam." , kažem ironično ,,Stvarno se čudim kako baš od svih ljudi na svetu, ti zapadneš da budeš moj otac? Svaki put kada pomislim da ne možeš niže pasti, ti me ipak iznenadiš."

- ,,Pogledaj se kakav si. Treba da budeš zahvalan što sam ti otac. Advokat. Žene uzdišu za tobom. Moja si krv. Ja sam te napravio."

- ,,Vala sem krvi ništa tvoje nemam više." 

- ,,Pričaj šta hoćeš, ali ja sam ti otac i to se ne može promeniti."

- ,,Pogledaj se ti čoveče. Vidi kakav život vodiš. Da umreš niko znati neće. Moraju te druga deca sahraniti jer ja, Boga mi, neću. To znaj. Mada ni druga te deca ne podnose. Istrunićeš sam u ovoj oruloj kući. Možda te nađe policija kada se komšije budu žalile na smrad. I to je jako tužno. Na grobu bi trebalo da ti piše, uzalud živeo. Jer tvoj život je ništa, baš ništa. Propalica si bio i ostao." , ostavio sam još nešto novca ,,Nagrađujem tvoju iskrenost." , krenuo sam ka vratima i dodao ,,Da postoji nagrada za nečoveka veka, ti bi je dobio definitivno."






GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*Onde histórias criam vida. Descubra agora