GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

31 deo

Smestio sam se u hotel. Ne znam kako ovo objasniti ali Španija me guši. Čim smo napustili Rusiju, u meni neki nemir. Ali sam sam izabrao i ne kajem se. Bolje je ovako. Sutra uveče imam sastanak na pravnom fakultetu ovde u Madridu. Poziv koji sam dobio od direktora fakulteta nisam mogao odbiti. Direktor je inače po nacionalnosti Rus, a žena mu je Špankinja. Drago mi je što su baš izabrali mene da pričam sa studentima. Meni je to čast. A i svakako je bolje da neko vreme budem daleko od Rusije. 

Ostatak večeri sa prespavao, a onda se ujutru raspakovao i spremio za današnji sastanak na pravom fakultetu. Poslao sam Nini nekoliko slika i čekao njen odgovor. U Rusiji je deset sati, možda još uvek spava. Stavio sam telefon u džep sakoa i uputio se ka fakultetu.

Stigao sam pre vremena, uputili su me u jedan od amfiteatara i tamo me je dočekao i direktor.

- ,,Čast nam je što ste ovde?"

- ,,Zapravo, meni je čast."

- ,,Poslednji spor sa Haimom Lebakijem nas je sve oduševio. Vi ste uzor mnogim studentima ovde."

- ,,Zahvaljujem." 

Sedeo sam preko puta direktora, studenti su već zauzeli mesta. Bilo ih je previše, mnogi su i stojali. Malo je reći da se osećam ponosno. Svi su došli čuti mene. Baš kada sam trebao početi predavanje, otvorila su se vrata i upala je neka trapava devojka. Kažem trapava jer se saplela čim je ušla i pala. 

- ,,Ja se izvinjavam što kasnim." , ustane i elegantno kaže. Kao da joj se svi nisu malo pre smejali. Oteo mi se mali osmeh na licu zbog njenog postupka. 

- ,,Ova trapava što kasni je moja ćerka. Došla je da čuje tvoju priču, veliki je fan." , samo što je direktor ovo rekao, dotična gospođica nam je prišla.

- ,,Ja sam došla da se uverim da li su advokati tako nadmeni kao što i jesu." , kaže pomalo bahato te se rukuje sa mnom. Baš je fan..

- ,,Valerija, draga, molim te." , onda se Valerija zakikoće.

- ,,Ma šalim se. Veliki sam fan. I novinar, inače. Lično ja sam napisala vest da ste strpali Hasima Lebakija na dvadeset pet godina zatvora." , kaže ushićeno.

- ,,Uh, ne znam šta bih rekao. Hvala. Nisam navikao na fanove."

- ,,Ja sam vaš najveći fan. Neka ostane među nama, ali ja sam nagovorila oca da vi održite nekoliko predavanja ovdašnjim studentima. Ništa ne znaju." , kaže tiše. Otac je popreko pogleda, a ona se onda ponovo nasmeje.

- ,,Valerija, nađi svoje mesto u redu." , pošla je ka stolicama. Uzeo sam mikorofon u ruke.

- ,,Zapravo, ako je gospođica već novinar, biću počastvovan da joj dam jedan intervju pred studentima." , Valerija se onda okrenula. Osmeh je ozario njeno lice. U publici se začulo negativno skandiniranje. Valerija se vratila do mene i gospodina Davida.

- ,,Tata, Boga ti, reci ovim muškarčinama iz posledenjeg reda da ćute da im ja ne bih skraćivala muškost."