GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

36 deo

ALEKSANDAR

- ,,Hajde, požuri.." , mrak je već uveliko pao, a meni se čini da ćemo jutro dočekati u policijskoj stanici. Tugo, nikad nisam bio u pritvoru, al izgleda da sada hoću. Valerija me tera da, skoro pa, provalimo u njenu kuću. Želi da uđemo u kancelariju njenog oca, kako bi ona saznala sledeće planove vezane za fakultet. Tačnije, kako bi saznala neke ocene sa fakulteta. Odmah da se zna, rekao sam da ne želim, no doslovno me je vukla za sobom. Ušli smo na drugi ulaz u kuću. Osedeću sa njom ovde.

Lagano je otvorila vrata i rekla mi da ja pazim, i da javljam ako naiđe neko. Vala skoro nisam osećao ovako čudan strah. Osećam se kao klinac. Sramota će biti velika ako gospodin David dođe i vidi nas ovde, kako tajno proveravamo neke dokumente. Zaista će biti velika sramota.

- ,,Nađe li ti to? Požuri.."

- ,,Ne pužuruj me, već sam dovoljno nervozna." , kaže listajući neke papire.

- ,,Boga ti, ubrzaj."

- ,,Ee našla sam." , radosno kaže. Vala, Bogu hvala. Slikala je to šta je htela.

- ,,Valerija, otac ti ide." , ukupao sam se u mestu videvši njenoj oca kako je prošao blizu stepenica. Taman se spremao popeti se na stepenice kada mu je zazvonio telefon.

Ona je odmah sve vratila na mesto, zatvorila vrata radne sobe. Nismo mogli da izađemo, jer moramo proći niz ove stepenice. Kada je on krenuo napred, Valerija me je uhvatila za ruku i povukla u kupatilo.

Valerija se suzbila uz mene. Joj tugo, sad ako njen otac uđe ovde, šta će pomisliti. A ova devojka, vala, koristi svaku priliku. Lica su nam razdaljine par centimetara. Joj, poludeo sam i ja sa ovom devojkom. Ovo je po zakonu prekršaj, ovo što Valerija i ja radimo. Baš sam uzoran advokat.

Kada smo bili sigurni da možemo izaći, izašli smo. Meni je trebalo pola sata da dođem k sebi, a ona se sve vreme smejala. Ma baš je smešna situacija.

- ,,Prepao si se, a?"

- ,,Pa jesam. Ne znam jesi li svesna, ali napravili smo prekršaj malo pre. Nisi smela da slikaš ona dokumenta. Mislio sam da ti, kao jedna ozbiljan novinar, to znaš."

- ,,Jao, ajde na tren budi malo manje savršen. Koga briga za pravila. Bilo je uzbudljivo, moraš priznati."

- ,,Ma mnogo je uzbudljivo bilo." , kažem ironično ,,Kakva bi sramota bila da me je tvoj otac video tamo."

- ,,Ajde opusti se malo. Reći ću drugarici da ti kupi veliku čokoladu za ovo žrtvovanje."

- ,,Ne jedem slatko."

- ,,Ja mislim da sam te malo pre već zamolila da ne budeš toliko savršen." , nasmejem se.

- ,,Nisam ja savršen, čini ti se."

- ,,Ubedi me u to."

- ,,Šta hoćeš da uradim?"

- ,,Da me poljubiš ovde?" , kaže nasmejano. Stigli smo do parka. Bilo je dosta ljudi oko nas.

- ,,Jesi li sigurna da to želiš?"

- ,,Pusti ti moje želje, znam ja da od toga nema ništa. Nisam ja za tebe, previše si ti savršen." , inat je proradio u ovom trenutku. Ovakvu lujku bi svako poželeo. Dobra, zanimljiva, lepa, velika budala i pomalo trapava. Uhvatio sam je oko struka i privukao sebi. Poljubio sam je. Bila je previše iznenađena, ali je istog trena prihvatila moje usne i uzvratila mi poljubac.

Ovde sam shvatio koliko je Valerija uticala na mene. Ja sam odavno bio razveden. Ali kada sam tek došao ovde, mislio sam da poslednje što bih radio je to da ljubim neku devojku na sred parka. Smatrao sam da sam te godine davno prešao. Osećao sam se kao neki tinejdzer. Ali ova devojka. Trapava pričalica.. Ona je izgleda probudila mladost i duh u meni. Duh koji sam davno zakopao u sebi misleći samo na rad, a manje na uživanje u životu i na to koliko je zapravo nebitno šta će drugi pomisliti. Sve sam radio kako bi moja porodica bila ponosna na mene. Međutim, u ovom trenutku sam ja bio sve, samo ne ugledni advokat Aleksandar Dimitrov, koji ljubi na sred parka devojku koju poznaje par nedelja. I što je čudno, nisam se kajao zbog ovoga. Srećan sam, iako sam mislio da je Alina jedina žena sa kojom mogu biti srećan. Nakon što me je ostavila, pomislio sam da što se ljubavi tiče, za mene više nema žene uz koju nije mogao biti srećan. Ali ova vrckava devojka me je ubedila u suprotno, ubedila me je i u da svi trebamo uživati u trenutku. I upravo to radim. Posle toliko vremena, mislim da sam istinski srećan.