GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

22 deo

ALEKSANDAR

Došao sam kući. Želim preostale sate da provedem sa decom. Večeras im je let za Francusku. Ušao sam u kuću i Nina i Aleksej su mi potrčali u zagrljaj.

- ,,Tata gde si ti do sada?" , kaže Nina ,,Nisi ni došao kući juče."

- ,,Zaspao sam u stanu." , kažem iskreno. Stigao sam u vreme ručka, smestio sam se za sto.

- ,,Nina i majka mi rekoše da ne ideš. Bilo bi lepo da svo četvoro idemo na neki odmor. Zašto samo mi?"

- ,,Uskoro je suđenje, ne mogu. Možda kasnije odemo svi zajedno negde."

- ,,Taman malo da odmorite glavu od škole, mislila sam da bi vam prijao Pariz malo. To je svakako samo par dana." , ubaci se u razgovor Alina.

- ,,Vau, ovo je ludilo. Majka nas svesno ubeđuje da propuštamo školu. Veselo." , kaže uz smeh Nina.

- ,,Malo promene nikome ne škodi."

Začuo mi se telefon, ostavio sam ga na stolu sa ključevima. Ustao sam po njega, kada se začulo zvono. Rekao sam da ću ja otvoriti vrata, pošto sam već ustao, i tako sam i uradio. Došao sam do ulaznih vrata i otvorio ih. Irina je. Uplakana. Ja sam sada zaista šokiran. Pa šta je ovo? Zašto dolazi na moja vrata sada. I još uplakana. Posle one čudne situacije u stanu.

- ,,Irina?" , gledao sam je upitno.

- ,,Zvala sam te, nisi se javljao. Hitno je." , izašao sam iz kuće i zatvorio vrata.

- ,,O čemu se radi? Da li ti je onaj dečko učinio nešto? Vidi ukoliko jeste, odmah sada idemo da ga prijaviš."

- ,,Nije to."

- ,,Nego šta?"

- ,,Učinila sam nešto jako loše." , govori uz jecaje. Nemam pojma zašto ovoliko plače, a ne znam ni šta da uradim da bi prestala.

- ,,Kome? Šta se dogodilo?"

- ,,Tebi. Jedinoj osobi na svetu koja se zaista brinula za mene. Tebi sam učinila nešto mnogo loše."

- ,,Irina, šta si mogla ti meni da učiniš? Hajde smiri se. Nemoj toliko da plačeš. Šta god da je u pitanju, pokušaćemo da rešimo." , pada mi na pamet da je pogrešila nešto u vezi posla. Mada ne verujem da bi ovoliko plakala zbog toga.

- ,,Ako treba, spremna sam da me Ivan svaki dan tuče, samo da tvoj život ne bude uništen." , jako sam zbunjen sada.

- ,,Uopšte te ne razumem sada."

- ,,Ja nisam slučajno došla da radim kod tebe."

- ,,Nego?"

- ,,Ja sam špijun Aleksandre, prokleti špijun. Ja sam ta koja je kriva za smrt Danila jer sam ja ta koja je prenela Hasimovom čoveku i sve ostale informacije koje sam znala o suđenju sa tim čovekom. Ja sam ta koja te je pokušavala zavesti sve vreme dok si ti prema meni bio najbolji mogući. Ja sam ta koja te je sinoć drogirala da bih mogla da spavam sa tobom, kako to nije uspelo, skinula sam te sinoć i slikala par intimnih slika sa tobom." , nakon poslednje rečenice sam se osećao kao da me je život ošamario po ko zna koji put do sada. Želeo sam da vičem, ali nisam imao glasa. Samo sam je gledao iznevereno.

- ,,Šta se promenilo sada? Sa kojim obrazom si došla ovde?"

- ,,Ja sam se zaljubila u tebe i ne mogu da dozvolim da tvoj život bude uništen. Zato sam došla da te molim da odustaneš od suđenja. Ukoliko ne odustaneš, objaviće naše slike."

- ,,Nikada nisam ni na čije ucene pao, pa neću ni na ove. Sada imam još više razloga da pošaljem Hasama u zatvor."

- ,,Shvataš li ti da će slike biti iznete u javnost? Izgubićeš porodicu, ime?"

- ,,Izgubio bih sebe ukoliko bih prihvatio bilo čije ucene. Ja imam dostojanstva, za razliku od tebe. Ne bih ostavio klijenta na cedilu nikada. Ja ne bih noćima mogao da spavam ukoliko bih odustao od ovog spora. Ja sam obećao Maksimu, spasiću njegove sestre iz ruku tog čoveka. Odgovaraće za sve loše stvari koje je uradio. I tako će i biti." , krenuo sam ka vratima ,,A tebi savetujem da mi više nikada ne izađeš na oči."