GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

32 deo

- ,,Valerija, molim te, pazi na rečnik." 

- ,,Tata, samo sam iskrena." , slegla je ramenima.

- ,,Kad je već takva situacija.." , kaže direktor te odmah donesu još jednu stolicu za Valeriju koja je sela preko puta mene. Odmah do nje je sedeo David, njen otac.

- ,,Pošto nas već slušaju budući pravnici, ja imam jednostavno pitanje. Da li je teško biti advokat?" , gospođica trapava se uozbiljila. Ton joj je bio strogo profesionalan i ozbiljan.

- ,,Pa jeste. Ponekad radite satima kako biste neke stvari razumeli. Ponekad vas narazne načine žele sabotirati. Samo je važno biti istrajan. Onda se prepreke u ovom poslovu lakše prelaze. Ukoliko niste spremni za raznorazne izazove, odustanite na vreme."

- ,,Zašto ste vi postali advokat?"

- ,,Zbog pravde."

- ,,Da li je bilo teško boriti se sa jednim od najvećih kriminalaca?"

- ,,Jeste. Na raznorazne načine me je sabotirao, no ja sam se samo više i više inatio da ga pošaljem iza rešetaka. Zato sam u tome i uspeo."

- ,,Šta je po Vama ključ vašeg uspeha?"

- ,,Upornost i želja da pravda pobeđuje." , nasmejala mi se blago.

- ,,Koji savet biste dali ovima što imaju šestice na ispitima?" , zajedljivo prokomentariše. Ne znam zašto, ali imam osećaj da provocira one momke iz poslednjeg reda. Opičena devojka.

- ,,Mislim da je jako važno svim budućim pravnicima da slušaju svoje profesore, jer time skupljaju više znanja i iskustva. A to je najvažnije za ovaj posao."

- ,,Studenti koji o pravu znaju samo to da je ustav najvažniji pravni akt, hoćete reći da oni ne mogu biti advokati?" , pitala je šaljivo. Nasmejao sam se.

- ,,To zna i moja ćerka Nina, a ima četrnaest godina."

- ,,Za kraj ovog spontanog intervjua, vaš savet za sve ove naše buduće pravnike?"

- ,,Budite dobri pravnici, ali još bolji ljudi." 

- ,,Hvala vam. Ovde se moj posao završava." 

Rukovala se sa mnom i prešla u publiku. Ostatak vremena smo direktor i ja pričali o mojim sporovima, advokatstvu i tako dalje. Bilo mi je zanimljivo da prenosim svoje znanje ovim mladim ljudima. Za kraj su mi svi aplaudirali i polako odlazili iz amfiteatra. 

- ,,Šta planirate raditi ostatak dana?" , upita veselo Valerija.

- ,,Uh, ne znam ni ja. Nisam ništa planirao. Juče sam stigao."

- ,,Okej, ja ću biti Vaš vodič." 

- ,,Ne bih da te mučim.."

- ,,Ma ništa. Ja sam fan, ne zaboravite to."

- ,,Ma kakav fan." , izašli smo iz zgrade fakulteta i krenuli šetati ulicama Madrida. Otišli smo u neki restoran brze hrane da jedemo, ona nas je vodila.

- ,,Da li je teško biti advokat?" , pita nakon što sednemo.

- ,,Pitala si me to već."

- ,,Sada budi iskren. I ne mogu da ti persiram više, daleko smo od oca sad, nisi me deda." , nasmejao sam se. Ova je zaista luckasta.

- ,,Ja sam uvek iskren."

- ,,Izvini gospodine Savršeni."

- ,,Boga ti, nemoj me tako zvati." 

- ,,A de ti meni reci, je l' istina da su zime u Rusiji prehladne?"

- ,,Jeste. Al navikneš se." 

- ,,A reci mi, kakvi su muškarci tamo? Osim što svi imaju svetle oči." 

- ,,Pa šta znam. Ljudi ko ljudi."

- ,,Tata mi je rekao da se nikad neću udati, pošto sam baš izbirljiva. Pa ja reko da tražim sreću u Rusiji."

- ,,Nemaš dečka?"

- ,,Nemam. Svi moji momci su bili glupi za mene. Al čula sam da si se razveo, ti ispunjavaš moje kriterijume. Muškarac si do bola.. Šta bih ti sve radila samo da znaš." , umalo sam se zagrcnuo ovim sendvičem zbog njenih reči ,,Kuću bih ti čistila, decu čuvala, ma bila bih ti ko šlag na torti."

- ,,Da nisam malo mator za tebe, a?"

- ,,Ma kakvi mator druže. Što starije to bolje." priča i odmačinje rukom ,, Ovi klinci svi poludeli, ne znaju da me cene. Ali ti bi umeo da me ceniš, vidim ja. Jednog sam ostavila jer je imao mali. Nemoj odmah da me shvatiš pogrešno, ali imao je mali mozak. Velikog mozga kao da nije imao. I u svakom slučaju, ja bih lakše podnela da je nešto drugo bilo malo. Dečko je stvarno bio glup. Kaže on meni, žene trebaju da sede kući i čuvaju decu. Koji je ovo vek seme ti jebem. I onda sam ga odjebala." , ispriča ovo prebrzo. Jedva sam je razumeo, nisam izdržao i počeo sam da se smejem. Opičena skroz.

- ,,Vala iskreno da ti kažem, ako je već bio takav i bolje što si ga ostavila."

- ,,I vidiš sada ja imam skoro dvadeset šest godina, dečka nemam, otac kaže da se nikad neću udati. Zaista mi je neophodan neko poput tebe." , zakikoće se ,,Šalim se, nisam ja tvoj tip. Ti voliš Ruskinje, žene svetlih očiju i svetle kose." 

- ,,Jao ne lupaj molim te. Pa i ti si Ruskinja."

- ,,Đavola jesam. Povukla sam na majku. Vidiš kakav mi je ten. Vidi oči." , izbulji se u mene, imala je smeđe oči. Video sam to čim sam je video.

- ,,Lepa si, nema veze što nemaš svetle oči. Ne brini ti ništa, ima i Rusa sa braon očima."

- ,,Koliko procenata Rusa ima braon oči? Otpilike dva procenta, a?"

- ,,Bitno je da si ti među tih dva procenta. Uostalom, bitno je šta ti je u srcu. Ako tvoje srce voli Rusiju i ti želiš biti Ruskinja, onda jesi. Bez obzira na tvoj izgled, Valerija."

- ,,Zamisli nam decu. Jedno ima tamne jedno smeđe oči." , kaže te se opet zakikoće.

- ,,Mator sam ja da bih pravio decu sad." 

- ,,Jao, da te neko čuje, pomislio bi da imaš pedeset godina."

- ,,Pa blizu sam toga." 

- ,,Ćuti. Ne lupaj." , podignem ruke u znak predaje, a ona se zbog toga nasmeje ,,Ja se šalim, ne zameri. Mnogo pričam, ali nisam mislila ništa loše. Da znaš to."

- ,,Znam, znam trapava pričalice. Jedva uspevam pohvatati tvoje reči."