GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

17 deo

Osećam kao da mi se svet trenutno ruši. Šta lupeta Maksim? Da li zasista postoji mogućnost da mi je on brat? Ma nemoguće. Ustao sam i počeo šetati po kancelariji. Uzdahno sam. Ne izlaze mi iz glave Maksimove reči. Nemoguće je prosto. Otac mi jeste bio švalerčina prve klase, ali da je napravio troje dece nemoguće prosto.. Računajući da su ove dve bliznakinje, troje ih je. Kako je to moguće? Neverovatno je prosto. Ukoliko mi je Maksim brat, može biti jedino po ocu. Razlika između Maksima i njegovih sestri je više od petnaest godina. Ako računam da je Maksim stariji od mene, znači Roman je imao život pre moje majke. Ali kad je stigao da napravi ove dve? Ako imaju po dvadeset godina, znači to je bilo posle smrti moje majke. Da li on uopšte zna da ima još dece? Sve je tako komplikovano i nemoguće. Prosto ne želim da verujem u sve ovo. Još sam baš ja advokat Romanovoj deci. Savršeno. Dobro, šta su svi oni krivi što im je Roman otac? Naravno da nisu. Samo eto. Ne želim vanbračnog brata i sestre. Ne želim nikoga ko me povezuje sa Romanom. 

Sada se kockice sve poklapaju. Ona Maksimova priča kada je tek došao kod mene.. Tobože delimo istu bol. Verovatno je mislio na to da su njih dve i moje sestre. O tugo, šta me još neće snaći? Pa dokle ću ispaštati što sam Romanov sin, bože dragi? 

Seo sam na fotelju i uhvatio se za glavu. Kako nastaviti dalje sa ovim saznanjem? Uopšte šta je sa onim čovekom za kojeg je Maksim rekao da mu je otac? Šta mu je on onda bio? 

Irina je ušla i sela preko puta mene. Nisam čuo da li je kucala ili ne i uopšte me ne zanima trenutno. Ne želim je ovde trenutno.

- ,,Šta se dogodilo?"

- ,,Irina, izađi. Ako mi budeš potrebna, zvaću te."

- ,,Nikada Vas nisam videla tako zabrinutog. Šta se dogodilo? Izgledate mnogo loše." , prevrnuo sam očima i prostrelio je pogledom.

- ,,Nemaš pojma koliko je suludo slušajući te dok mi persiraš sada, posle svega što se dogodilo." , rekao sam drsko.

- ,,Dobro izvini. Neću ti persirati sada." , prekstrila je ruke na grudima i gledala me ljutito ,,Je l' želiš da budem iskrena sa tobom?"

- ,,Mnogo je to bolje nego da se praviš kao da je sve normalno."

- ,,Ložim se na tebe!" , povikala je ,,Briga me je, evo priznajem ti. Presavršen si. I želim te. Ali ti ne želiš mene i imaš svoju porodicu. Ja sam pogrešno protumačila tvoju dobrotu i eto, sama sam kriva. Izvini za sve." 

- ,,Irina, ja mnogo volim svoji ženu i svoju porodicu. Ti si divna devojka, ali ja sam oženjen. Ti i ja nemamo šanse, zato ću te zamoliti da bilo kakve nade izbaciš iz glave. Naravno, ako želiš da nastaviš da radiš ovde." , spustio sam loptu malo. Ne znam njenu priču i neću da osuđujem. Možda je pogrešno protumačila neke stvari, gotovo je sad. Uostalom, imam većih problema od ovog.

- ,,Shvatila sam to. Je l' možemo da se pravimo kao da se ono nije doogodilo?" , samo sam nezainteresovano klimnuo glavom u znak da ,,Šta se dogodilo?"

- ,,Mnogo toga."

- ,,Je l' mogu ja nekako da pomognem?"

- ,,Ne." 

- ,,Nikada te nisam videla ovakvog. Da li se nešto dogodilo nekome?" , zaista je delovala zabrinuto. Nemam nameru da joj pričam životnu priču.

- ,,Saznao sam da moj otac ima još dece." 

- ,,Au.." , rekla je pomalo šokirano.

- ,,U svakom slučaju, tako je kako je. Ne mogu da sedim ovde." , ustao sam ,,Idem da posetim oca."