GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

42 deo

Deca su počela vriskati. Nisam mogao da ostanem i gledam ovu scenu, jer sam video sebe. Sebe kako sam pre dosta godina ovako plakao za svojom majkom. Izašao sam napolje. Vazduh mi se činio preteškim. Pri svakom uzdahu činilo mi se da ću se ugušutiti. Alinin miris je bio svuda po meni. Maksim je izašao za mnom i jako me zagrlio.

- ,,Primi moje saučešće brate." 

- ,,Maksime, ne mogu ovo da podnesem." 

- ,,Moraš, moraš zbog svoje dece. Dođi da sednemo na klupu." , i uradili smo tako.

- ,,Umrla mi je u naručju."

- ,,Znaš koliko te je volela."

- ,,Ne znam gde si pogrešio."

- ,,Viša sila, Aleksandre. Tako je suđeno." 

- ,,Bio sam malo stariji od Nine i Alekseja kada je moja majka umrla." , rekao sam tihim tonom.

- ,,Od iste bolesti?" , potvrdno sam klimnuo glavom.

- ,,To je bio moj najvećih strah. I eto, sada su dve žene koje sam voleo najviše na svetu, obe na nebu. I umrle su baš od iste bolesti. Ironija."

- ,,To je neka viša sila. I ti i deca morate nastaviti dalje posle ovoga."

- ,,Teško je."

- ,,Jeste. Ali uspećemo zajedno, jer smo porodica."

Sledećeg dana je bila sahrana. Pojavila se Alinina majka, pretila da će odvesti decu. Naravno da nisam dao i zato se sama vratila u Francusku. Nina i Aleksej možda jesu izgubili majku, ali otac im je živ. Znao sam da je težak period pred nama. Ali isto tako sam znao da ćemo ovo pregurati svi zajedno. 

Posle sahrane smo otišli kući, svi zajedno. Čuo sam se sa Valerijom i rekao joj da Alina umrla, da je meni i deci potrebno vreme da ovo preguramo. Imala je razumevanja, naravno. Ni ja joj nisam mogao reći da dođe. Nije pravo vreme sada. Deca bi možda pogrešno shvatila. I to sam joj objasnila, a ona je rekla da će me čekati na starom mestu. 

- ,,Elena, hteo sam da te pitam, dok mene nije bilo, gde je bio Roman?"

- ,,Svugde. Ali blizu porodice ne."

- ,,Dobro. Drago mi je zbog toga."

- ,,Znaš, ono što je hteo da uradi za Alinu, da da krv i to.."

- ,,Hvala mu za to. Ali isto tako ja njemu nisam oprostio i neću nikada. Sedi, odmaraj. Uskoro ćeš se poroditi." , rekavši ovo otišao sam do Nine i Alekseja i zagrlio ih oboje. U rukama su držali Alinine stvari.

- ,,Tata, kako si ti preboleo majčinu smrt? I generalno sve loše stvari koje su ti se dogodile?" , upitala je Nina.

- ,,Kada proživiš pakao, poslednje što želiš je to da pričaš o tome. Vreme učini svoje, ali uvek ostane ožiljak na duši da te podseti na sve to. Alina bi želela da nastavimo dalje, i budemo dobro, zato ćemo mi dati sve od sebe da to i uradimo." , zagrlio sam ih oboje.