GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

40 deo

Odmah sam krenuo pakovati stvari. Valerija me je gledala uplašeno. Ja jednostavno nemam reči u sebi trenutno. Mnogo mi je žao što se sve ovo dešava. Ne mogu da verujem da je Alina ponovo bolesna. Ne mogu da verujem da to tek sada saznajem. Ko zna kako su Nina i Aleksej. Ko zna u kakvim je bolovima Alina. Griža savesti  je u meni trenutno ogromna. Ja sam se ovde provodio i uživao dok se moja porodica mučila tamo u Rusiji. Ne mogu ni zamisliti kroz šta sve prolaze moja deca koja imaju svega petnaest godina, a ja nisam pored njih.

- ,,Aleksandre? Šta se dogodilo? Jesu li ti deca dobro? Šta se dogodilo?" , zapitkivala je petsto pitanja, a meni je glava pucala.

- ,,Valerija, moram da idem." 

- ,,A ja?" , prišao sam joj i stavio svoje ruke na lice. Gledali smo se u oči.

- ,,Valerija, majka moje dece.. Mnogo je bolesna, ponovo. I dok sam se ja ovde provodio sa tobom, moja deca su patila. Alina je patila. Ja nisam bio tu za njih." , suze su mi se nakupile u očima ,,Ja sam najgori čovek na svetu." , vratio sam se na prethodno mesto i nastavio pakovati stvari.

- ,,Nisi ti kriv. Nemoj sebe da kriviš ni slučajno. Sigurno nisu želeli da znaš, inače bi ti rekli. A to govori mnogo toga. Govori to da su oni mislili da i ti trebaš malo odmoriti od svega."

- ,,Ako joj se nešto desi, nikada neću oprositit sebi kunem se."

- ,,Nisam ljubomorna, ne shvati me pogrešno, molim te. Ali, ponašaš se kao da je i dalje voliš."

- ,,Naravno da je volim. To je majka moje dece. Dve decenije sam proveo sa njom. Ona je već imala ovu bolest, ja sam bio pored nje. Nemaš pojma koliko me boli duša što je ona tamo u Rusiji sada, zato što je mnogo loše i što kroz sve to prolazi bez mene. Želim da je držim za ruku, želim da budem podrška svojoj deci. Ovo nije ljubav kakva ti misliš da je. Ona je obeležila moj život. Ja sam srećan što si ti pored mene, ali moraš shvatiti da je Alina meni jako važna. Ako se njoj nešto desi, moja deca će biti bez majke a ja bez osobe sa kojom sam proveo pola života."

- ,,U pravu si, izvini. Aleksandre, samo se nadam se da će ona ozdraviti. Ja kada sam izgubila svoju majku, bile su potrebne godine da dođem k sebi." , zagrlio sam je.

- ,,Ovo nije kraj naše priče. Očekujem te u Rusiji što pre. Ali sada moram ići, razumi me, potreban sam svojoj porodici." , zatvorio sam kofer i izašao.