GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

26 deo

ALEKSANDAR

- ,,Brat?" , pita Nina zbunjeno,

- ,,Aleksandre, izvini, nisam znao da ne zna." 

- ,,Da, Nina, on mi je brat po ocu. Očigledno je bilo vreme da saznaš."

- ,,Pa kako je to moguće?" 

Taman što sam pošao da objasnim Nini, telefon mi je zazvonio. Irina je priznala sve u policiji. Opsovao sam sebi u bradu. Radim to samo u situacijama kada zaista poludim.

- ,,Objasniću ti nekom drugom prilikom. Vozim te kući sada." 

I njena drugarica je pošla sa nama, ostavio sam ih u našoj zgradi i otišao do stanice. Objasnio sam celu situaciju kao i to da neću tužiti Irinu, te je ona ubrzo puštena.

- ,,Kakvo je ovo glupiranje?" , kažem nakon što izađe pred mene. Čekao sam je ispred zgrade stanice.

- ,,Trebalo bi da me tužiš i da se istina otkrije." 

- ,,Ne na ovoj način. I šta je ovo?" , kažem gledajući u njenu masnicu na čelu.

- ,,Udarila sam se u fridžider." 

- ,,Ja sam luđi od tebe. Ne znam koji đavo uopšte imam posla sa lažljivcima." , krenuo sam ka autu no potrčala je za mnom.

- ,,Prebacili su mi novac na račun. To će biti dovoljan dokaz za medije, zar ne? Ja ću snimiti video i sve ću ispričati."

- ,,Irina, ništa time nećeš promeniti. Dobro si me zajebala. Ljudi veruju u ono što žele da veruju. Zato se sad ne trudi džabe."

- ,,Stvarno mi je žao."

- ,,Od toga ja nemam ništa."

- ,,Ja ću najverovatnije napusiti državu, ako bilo šta budem mogla da uradim za tebe, javi se bilo kada. Zbog tebe bih se uvek ovde vraćala."

- ,,Ma daj ne zajebavaj me više." , kažem cinično te uđem i odem.

Nakon par dana..

DAN SUĐENJA

Hasim je stojao na mesto optuženog dok je čekao presudu sudija. Staša i Sofija su svedočile protiv njega iznevši sve detalje života kog su vodile dok su bile tamo. U sudnici je bila tolika tišina dok su pričale da se niko nije čuo pa ni kako diše. Gledao sam u Maksima sve vreme, kidao se na komade slušajući šta su sve njih dve preživele. Između ostalog, Staša je priznala da je videla Hasima kako davi njihovu majku. Gledajući sve to, računa se kao njen ubica. Iako je ta žena tobože ubijena iz pištolja. Očigledno je da ju je Danil upucao dok je još bila mrtva. Nemamo izveštaje o vremenu smrti, ali čovek koji je ubio Danila je priznao da je to uradio za pare. I mislim da sudije nemaju drugog nego mu odrediti minimalno dvadeset godina robije za tako hladnokrvno ubistvo. Gledajući sve ostale njegove poslove koje sam izložio, mislim da bi bilo kakva druga odluka bila smešna.

Sudije su ustale kako bi izneli odluku. Svi u sudnici su takođe ustali. Nakon što sam čuo da je dobio dvadeset pet godina robije, kamen mi je pao sa srca. Uspeli smo. Ko je više dobio, a ko izgubio sada uopšte nije važno. Hasim neće dugo poživeti u zatvoru zbog njegovih trenutnih godina. 

Maksim je pošao u mom pravcu, no izbegao sam taj susret i otišao pre nego što je došao do mene. Ne želim da razgovaramo. Uspeli smo. Hasim će trunuti u zatvoru, Maksimu su se sestre vratile. Svako je dobio ono što zaslužuje. Za mene je on bio i ostaće samo klijent, nikakav brat.  

Došao sam kući nakon tačno četiri dana. Nina se ubrzo vratila kući uz moje nagovaranje. Suđenje je gotovo, mislim da je vreme da se posvetim svojoj porodici. Otključao sam vrata i ušao. Na stolu me je čekao papir na kome je pisalo moje ime. 

- ,,Zahtev za razvod braka je. Dobro je da si došao, ovi iz suda ne znaju da više ne živiš ovde pa su zato poslali na ovu adresu."