GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

35 deo

ALINA

Nakon što sam te noći videla rezultate koje sam dugo odbijala da pogledam, i nakon saznanja da ću umreti, prvo što sam uradila je to da sam pozvala Aleksandra. Znam da je bilo pogrešno. Opet ga povređujem posle svega što sam mu uradila. Nisam imala pravo da ga pozovem i pričam o nama, posle svega. Ali to je ono što sam želela istinski da uradim. Da mu se izvinim za sve.

Nakon ovog groznog saznanja, nisam želela nazvati svog takozvanog dečka, i to puno govori o tome da je Aleksandar jedina ljubav u mom životu. Bože dragi koliko bih volela da me sada Aleksandar drži za ruku. Koliko bi sve bilo lakše da je on tu. Da on kaže da će sve proći.

Pre desetak godina, bolovala sam od leukemije. Međutim, izlečila sam se. I evo sada se vratilo. Tada me je Aleksandar držao za ruku, verovala sam mu da ću se izlečiti i bio je u pravu. Šta bih dala da me opet drži za ruku, pa čak i na reči lekara ne bih obraćala pažnju, opet bih Aleksandru verovala.

Izdahnula sam duboko. Danas je deci rođendan. Moram biti pored njih.

Nakon bolnice sam otišla pravo kući. Oboje su bili tamo.

- ,,Tražio te momak." , prokomentariše zajedljivo Aleksej.

- ,,On mi više nije momak."

- ,,Mama, da li si ti realna? Ostavila si tatu zbog tog čoveka i sad nam tek tako kažeš da više niste zajedno. Nemam reči." , kaže Nina.

- ,,Nina, nećemo o tome. Šta je bilo bilo je. Mi više nismo zajedno i to je to. Ja vama svakako nikada nisam ni rekla da smo se vaš otac i ja razveli zbog tog čoveka."

- ,,A što ste se razveli? Zbog nameštene afere?" , bio je ciničan Aleksej.

- ,,Aleksej, u redu je. Nećemo žaliti za prošlošću. On je napravio izbor. Izabrao je svoje ime, i na kraju nas ostavio. Time nas je za zauvek izgubio."

- ,,Mama, on time nije izgubio nas. Već samo tebe. Znaš i sama da smo mu Aleksej i ja najbitniji na svetu. To što je otišao ne krivi nikoga sem sebe. Sama si kriva što nam otac za rođendan nije tu."

- ,,Vala slažem se sa Ninom."

Začulo se zvono na vratima i Nina ih je otišla otvoriti. Ubrzo se vratila nasmejanog lica sa kesom.

- ,,Od tate je." , otvorila je kesu i izvukla dve kutije. Jedna je bila za Alekseja, a jadna za nju. Oboje su vriskali od sreće zbog poklona, a ja sam ih samo posmatrala sa strane. Znala sam da će im pokloni kad tad stići. Ipak je to Aleksandar, pre bi bilo ne znam ni ja šta, nego što bi on zaboravio njihov rođendan ili nešto tako.