Anđeo moga pakla (Niall Horan)

Ti si jako čudna osoba.Čudna,ali i posebna

Družim se s Niallom dva tjedna,ali još uvijek sam distancirana.Još uvijek ne zna toliko toga o meni.Jednostavno mi treba vremena za to.Još uvijek se pitam jesam li donijela ispravnu odluku što sam mu dopustila da mi se približi.Nadam se da jesam.Ne bi podnijela još jednu izdaju.

O tome razmišljam svaku večer,pa i ovu.Nakon sati i sati razmišljanja sam nekako zaspala,ali san nije trajao dugo.Alarm je svirao bez prestanka.Par puta sam ga odgađala,a onda kad sam vidjela da je krajnje vrijeme za ustajanje lijeno sam se ustala iz kreveta i krenula sam u kupaonicu.

Otuširala sam se,a onda sam stala pored umivaonika.Oprala sam zube,umila se i počešljala kosu.Zima se sprema tako da je vani užasno hladno.Obukla sam potkošulju i povrh nje široku tamnoplavu duksericu i sivu trenirku jer danas imamo tjelesni.

Zgrabila sam jaknu i torbu i brzim koracima sam krenula van.

"Rosie,Rosie."-čula sam kako me netko doziva.Okrenula sam se i ugledala Nialla s poznatim osmijehom na licu i sa dvije čaše u ruci.-"Pričekaj me."-doviknuo je i ubrzao korak.Nakon par sekundi je bio pored mene.

"Jutro."

"Dobro jutro."-odvratila sam uz maleni osmijeh.

"Izvoli ova je za tebe.Bijela kava."-pružio mi je jednu čašu,a onda me htio poljubiti u obraz,ali sam se izmaknula. -"Znam,znam ne voliš dodire."-rekao je pomalo sarkastično,a onda se zasmijao.-"Jednom mi moraš objasniti tu svoju dodirofobiju."

"Dodirofobiju?Koji si ti idiot."-oboje smo se nasmijali tome.-"Nema objašnjenja,jednostavno to ne volim i točka."

"Ti si jako čudna osoba."

"Znam,a ti tupko požuri inače ćemo zakasniti u školu."

"Dobro štreberice."-izbeljio se i ubrzao korak.

"Ja štreberica,a ti redaš četvrtice i petice iz matematike."

"Pardon i ti si dobila četvrticu tako da smo oboje štreberi."-glasno se nasmijao tako da se pola ulice okrenulo i čudno ga pogledalo.Njega je to još više zasmijalo.

Sve više se navikavam na taj njegov optimizam i smijeh.Čak sam se i malo zarazila s tim.Više ne gledam na sve s toliko pesimizma.Donio je neku vedrinu u moj život.Ali u meni je i dalje neki strah,ali valjda je moja baka u pravu kad kaže da nisu svi gadovi kao Matt.

Profesor je počeo tumačiti neku lekciju iz fizike,a sve što sam ja čula ja bilo bla,bla,bla.

Uzela sam slušalice i mobitel iz torbe i ugodno sam se zavalila na stolici i počela sam slušati pjesme.Prednost zadnje klupe je ta što te profesori uglavnom ne vide.

"Hej prati nastavu."-Niall mi je šapnuo na uho nakon što je izvukao jednu slušalicu iz mog uha.

"Neću,dosadno je."-izbeljila sam se i nastavila sam slušati,ali je on opet povukao slušalicu.-"Šta je sad?"-rekla sam pomalo iznervirano.

"Daj i meni da slušam."

"Prati nastavu,panjino."

"Neću,dosadno je."-lagano i tiho se nasmijao i uzeo je slušalicu.-"Daj meni to.Da vidim što slušaš."-ukrao mi je mobitel iz ruke i pregledavao je listu pjesama.-"Šta je ovo sve neke depra pjesme?!"