Anđeo moga pakla (Niall Horan)

Sada si slobodna

Praznici su završili i pripreme za maturu su sve veće.Niall i ja se zajedno pripremamo.On meni pomaže oko matematike,a ja njemu oko književnosti.Nismo nikako raspravljali ni spominjali onaj trenutak slabosti,a i ludosti.Jednostavno smo to zanemarili.On je bio pijan,a ja,ja ne znam što mi je bilo.Drago mi je da to nije utjecalo na naše prijateljstvo i da nam nije neugodno biti jedno pored drugog.

Odmah nakon nastave smo otišli kod njega.Njegovi roditelji i Christy su bili na putu tako da smo imali savršene uvjete za učenje.
Izvadili smo sve knjige na stol,a Niall nam je skuhao kavu.

"Dobro,reci mi tko je napisao Otac Goriot?"-upitala sam otpijajući gutljaj kave listajući čitanku.
"Hmm,onaj kako se zove."-nervozno se češao po glavi.
"Hajde to je lagano."
"Honore de Balsac?"-odgovorio je nesigurno na što sam potvrdno kimnula glavom i nasmiješila se.

"Dobro.Što mi možeš reći o tom djelu?"
"To je roman koji govori o tom ocu koji je imao tvornicu tjestenine i zaradio je dosta novaca koji je dao sav novac svojim kćerima,a on je živio kod neke žene u svratištu,a te glupače mu nisu došle na sprovod nego su poslale sluge s cvijećem."

"Ok,može se i tako objasniti iako ne znam koliko je pametno da u eseju pišeš glupače."-glasno sam se nasmijala na što se on izbeljio i opalio se smijati.-"Dobro,a tko je napisao Radosni mrtvac?"
"E to nikad beću zaboraviti."-prevrnuo je očima i nasmijao se.-"Charles Baudelaire."
"Koji je.."
"Koji je najbolji pjesnik svog vremena."-opet je zakolutao očima,a ja sam se pobjedonosno nasmijala.-"Znaš prije nego sam ti poklonio onu knjigu listao sam ju malo i čitao sam neke pjesme i ipak nije toliki idiot kakvim sam ga smatrao."

"Baudelaire nije idiot."-puhnula sam bijesno.
"Ok oprostite.Duboki naklon i isprika najvećem fanu Charlesa Baudelaiera."-naklonio se i počeli smo se smijati.
"Dobro,a tko je nap.."-počela san postavljati novo pitanje,ali me prekinuo.
"Dosta toga za danas.Mogli bi sada psihologiju malo ponavljati."

"Može."-zaklopila sam čitanku i uzeli smo knjige iz psihologije.Nasumično smo si postavljali pitanja.Niall je na svako točno odgovarao s tolikim sjajem u očima.Rekao mi je da želi upisati psihologiju,točnije dječju psihologiju.

"Odlučio si se baš za taj faks zbog Mariane?"
"Da."-kratko je odgovorio.Svaki put kad bi pričali o tome uvijek je bio nekako čudan.Odmah bi postao nervozniji i čudniji.
"Oprosti.Nisam to trebala spominjati.Znam da ti je teško."
"Sve ok.Mislim da nam je dosta učenja za danas."
"Ali nismo učili ni sat vr..."-prije nego li sam dovršila rečenicu on se ustao od stola.Kako sam glupa,nisam ga trebala pitati ono.Znam koliko mu je teško pričati o Mariani.

Pospremila sam svoje knjige u torbu i ušla sam u dnevnu sobu.Niall je gledao u televiziju,točnije nervozno je prebacivao programe otpuhujući na svaki od njih.Ponašao se kao da i nisam tu.

"Idem ja."-izgovorila sam očekujući da će se barem tada okrenuti,ali samo je rekao ok ne podižući pogled s televizije.-"Bok."-tupavo sam rekla i otišla.

Toliko glupo sam se osijećala.Uvijek moram zasrati nešto.Nervozno sam išla do kuće.Ušla sam unutra i bacila sam torbu na sred poda u hodniku.

"Mila,kako to da si već kod kuće?"-baka je provirila iz kuhinje držeći drvenu kuhaču u ruci.
"Niall je imao nekog posla.Što pripremaš?"
"Rižoto."
"Hajde odmori,a ja ću dovršiti."-uzela sam joj kuhaču i odvela je u dnevnu sobu,a ja sam uzela pregaču i nastavila sam s pripremom jela.Pomoglo mi je da manje mislim na situaciju s Niallom.

"Bako što kažeš da i večeras pogledamo jedan film?"-upitala sam je za vrijeme večere.
"Ali nije vikend."-odgovorila je pomalo zbunjeno.
"Znam,ali nekako se slabo družimo otkada su ove pripreme za maturu.Fali mi to."
"Onda može."-slatko se nasmiješila,a onda smo se nastavile dogovarati koji ćemo film gledati.