Anđeo moga pakla (Niall Horan)

On te nikada neće voljeti kao što ja mogu

U tekstu ćete imati dvije ikonice zvučnika pa tko voli čitati uz glazbu neka klikne na njih ;)

"Chris daj ustani."
"Ne mogu. Ne želim." - odvrati pokrivajući se prekrivačem po glavi.

Već danima ne ustaje iz kreveta i ne ide nigdje. Znam da je to zbog Williama.

"Daj diži se." - bijesno povučem prekrivač i pokušam ga svim silama izvući iz kreveta. - "Dosta je depresije. Neću dopustiti da tu ležiš i patiš."
"Rosarita pusti me." - izgovori ravnodušno i opet povuče prekrivač na sebe.
"Neću." - potegnem prekrivač toliko snažno da padnem na pod zbog čega se Chris počne smijati. Ako je modrica na dupetu bila potrebna da ga nasmijem vrijedilo je.

"Ma što se smiješ konju." - ustanem se i povučem ga za ruku tako da i on završi na podu.
"Ti si bolesna. Boli me guz kozo."
"A mene ne boli majmune." - izbeljim se i udarim ga jastukom u glavu zbog čega se on smijao kao budala, a i ja zajedno s njim. - "Hajde, idemo na ručak."
"Rose, nemam volje." - osmijeh automatski nestane s njegovog lica i opet postane onako čudan i depresivan.
"Molim te. Ako ne zbog sebe onda zbog mene."
"Ok." - kratko odgovori i ustane s poda. Krenuo je za mnom u pidžami. Čak se nije pogledao ni u ogledalo što je prečudno za njega jer je uvijek pazio na frizuru i cjelokupan izgled.

Znala sam da moram nešto učiniti da ga izvučem iz toga. Znam koliko boli kad te netko povrijedi i ne želim da on pati koliko sam ja patila.

"Hej rođače." - Taylor ga veselo pozdravi, a Chris samo odzdravi glavom i sjedne za stol. Taylor se trudi koliko i ja jer mu oboje želimo sve najbolje.
Za stolom je vladala tišina, a Chris je samo prčkao po hrani. Pogledam u Taylora i kimnem mu glavom da započne naš plan.

"Chris jesi za jedan party večeras? Ti, Rose i ja?"
"Oprosti, ali nisam raspoložen." - Chris odgovori gledajući u tanjur i dalje prevrćući vilicom sastojke u njemu.
"A daj Chris, molim te." - bila sam uporna. Jednostavno ga moramo nagovoriti na to. Moramo ga izvući iz depre. Mora otići na taj party.
"Rosarita znaš da bi, ali stvarno nemam volje." - kratko odvrati, ustane od stola i ode u sobu.

"Ništa od ovoga." - Taylor nervozno izgovori.
"A ne, ne, ne. Nema odustajanja. Ići će na taj party milom ili silom." - nema šanse da odustanem. Kada nešto zacrtam to tako mora i biti.

Odem u sobu i osmislim način kako ću ga nagovoriti. Skupim većinu odjeće iz ormara i odem do njega.

"Chris, trebam tvoju pomoć." - uletim u sobu i bacim hrpu robe na krevet. - "Moraš mi pomoći s izborom. Što kažeš na ove traperice i ovu bijelu košulju?"
"Za što ti je to?"
"Za izlazak večeras ludice."
"Za izlazak u koji ja ne idem."
"Ok, shvatila sam." - ići ćeš ti, ići, pomislim u sebi. - "Svejedno trebam pomoć."
"To je užasno." - Chris sasvim hladno odgovori, ustane s kreveta i počne gledati odjeću. - "Gdje su ti haljine, suknje?"
"Nemam ih."
"Pobogu. Svaka normalna žena treba imati barem crnu haljinicu."
"Pa eto, ja nisam normalna." - odgovorim sarkastično i izbeljim se.
"Dobro. Smisliti ću ja već nešto." - počeše se po glavi, uzme me za ruku i povuče me u moju sobu.

"Da vidimo ima li tu još nešto." - otvori ormar i počne pretraživati po ormaru. - "Ovo ne, ovo ne, ovo ne." - stalno je to ponavljao bacajući komad po komad na krevet. - "E ovo nije loše." - izvuče uske crne traperice i pruži mi ih.
"Što će mi to?"
"Za ukras." - izbelji se. - "Probaj njih i ovu majicu." - nakon toga mi pruži usku crnu majicu bez rukava.
"Ne, ovo je preusko."
"Ne seri nego probaj. Vraćam se za 5 minuta i želim to vidjeti na tebi."