Anđeo moga pakla (Niall Horan)

Postoji li išta što traje zauvijek?

Probudila sam se i prvo što sam ugledala bio je smeđi medvjedić na krevetu,pored mene što mi je odmah izvuklo osmijeh na lice.Prisjetila sam se svih doživljaja od jučer.Super sam se zabavila.Zapravo i ne pamtim kada sam zadnji put bila toliko sretna.Ujutro sam mislila da će to biti užasan dan,a kasnije se ispostavilo da je jedan od najboljih.A sve to zahvaljujući Niallu.Knjiga koju mi je poklonio je bila na drugoj strani.Pročitala sam još jednom onaj citat,a onda sam knjigu odložila na ormarić i ustala sam se iz kreveta.

Pogledala sam na sat i vidjela sam da do mise ima još sat vremena.Na brzinu sam se spremila i odjurila sam u dnevnu sobu.Baka je već odavno bila budna i spremna i kao i svake nedjelje me čekala.Čim sam je ugledala odmah sam potrčala prema njoj i zagrlila sam je.

"Dobro jutro najbolja i najlijepša bakice na svijetu."
"Jutro ljepotice."-poljubila me u obraz i zagrlila me.-"Vidim sretna si danas.To mi je drago."
"Da,a ti si zaslužna za to.Ti i Niall."
"Kako ja?"
"Znam da si mu ti rekla da mi je rođendan,tračerice."-štipnula sam je za obraz kao što je ona meni radila kad sam bila mala.Obje smo se nasmijale na to.
"Niall je drag dečko i drago mi je da se družiš s njim."
"I meni.Idemo?"
"Idemo."

Pomogla sam joj da sjedne u kolica što mi svaki put zadaje bol jer znam da ih zbog mene mora koristiti.Zbog nesreće mora koristiti kolica kada je duži put tako da svake nedjelje u crkvu ide u kolicima.

"Dušo,zaboravi to.Nisi ti kriva."-milo me pogledala kao da zna o čemu razmišljam.
"Idemo."-blago sam se nasmiješila jer nisam željela da još više pati zbog mene.

Uputile smo se i u crkvu smo došle za 15-ak minuta,kao i obično.Pomogla sam joj da sjedne u jednu od klupa,a onda sam sjela do nje.Pozorno smo slušale misu i kada je završila prekrstile smo se i ona je opet sjela u kolica.

"Hej,Marie."-začule smo kako netko zove baku.Zaustavila sam kolica i okrenule smo se i vidjele Sarah koja je polako došetala do nas.Sarah je bakina prijateljica Simpatična bakica koja za svoje godine izgleda odlično.Uvijek je sređena od glave do pete.
"Hej,Sarah."
"Draga,mogle bi opet danas ići na kavicu.Što kažeš?"

Baka je pogledala u mene prije no što je išta odgovorila,a ja sam kimnula glavom u znak da ide.Drago mi je da se druži s nekim jer ja i ona nemamo toliko vremena da budemo stalno skupa zbog škole i drugih obaveza,a i Sarah je prigodnije i zabavnije društvo od mene.Imaju zabavniji društveni život nego ja,iako sam im postala konkurencija otkad se družim s Niallom.
"Može."
"Dogovoreno.Onda u 4."

Pozdravile su se i onda smo se uputile kući.Zajedno smo skuhale ručak i ručale,a onda je baka gledala svoju seriju,a ja sam krenula s učenjem.Toliko toga se nakupilo i znala sam da moram što ranije krenuti.

Brzo je doletjelo 4 sata i Sarah je kao i obično pokucala na vrata u točno vrijeme kad je rekla.Opet sam pomogla baki da sjedne u kolica,zagrlila sam je i onda su otišle,a ja sam se vratila učenju.
Do 5 sam sve završila na što sam se sama sebi začudila.
Pripremila sam sve knjige za sutra,a onda sam se zavalila na kauč tražeći nešto zanimljivo na televiziji.Prebacivala sam programe i nisam našla ništa zanimljivo.Same neke sapunice i romantični filmovi,što u mom slučaju ne dolazi u obzir.

Uzela sam mobitel i listala sam svoju playlistu koju moram što prije dopuniti.Mrzim kad neku pjesmu poslušam toliko puta da mi se zgadi i ne mogu je slušati narednih pola godine.Umirala sam od dosade,a nisam znala što da radim.Nisam imala volje ništa gledati,slušati,a ni čitati.Dosjetila sam se šetnje,ali sama šetati ne bih baš tako da je i ta ideja propala.Ili možda i nije.Ušla san u imenik i pritisnula sam ikonu s Niallovim imenom.Javio se nakon par sekundi.