Anđeo moga pakla (Niall Horan)

Tvoja izdaja najviše boli

Hej ljudeki prije nego počnete čitati samo bi vam predložila nešto. Ako želite poslušajte ovu pjesmu gore. Neki su govorili da vole kad ubacim pjesmu, pa eto ;) Mislim da dobro paše uz nastavak. Toliko od mene za sada ;) hehe
___________

Izležavam se na balkonu i slušam glazbu dok Christy kao i obično radi nered u mojoj sobi. Nakon par pokušaja da je istjeram sam odustao i nastavio sam slušati glazbu na slušalice. Zaklopim oči i osjetim udarac u rebra. Otvorim oči i vidim Christy koja se cereka i skakuće oko mene.

"Dobro koji ti je?" - upitam iznervirano.
"Majmune mama te već peti put zove." - čim dovrši rečenicu začujem mamino dozivanje.
"Niall telefon."

Ustanem i potrčim u prizemlje.

"Tko je?" - upitam mamu uzimajući telefonsku slušalicu.
"Profesor Bronson." - znao sam zašto me zove. Sigurno u vezi mog prijemnog.
"Halo."
"Bok Niall. Imam dobru vijest za tebe. Čuo sam se s jednim mojim kolegom i pričao sam mu o tebi i rekao mi je da ima pravu osobu za tebe. Jednu djevojku." - objasnio mi je sve i dogovorio mi je sastanak s njim. - "Jesi zapisao adresu?"
"Da." - odgovorim podcrtavajući ime kafića u kojem se trebam sastati s tim čovjekom.
"U redu. Znači kafić Art, profesor Hemson." - usprkos tome što sam rekao da sam zapisao, on sve ponovi još jednom.
"Ok. Hvala vam profesore." - zahvalim se, prekinem poziv i na brzinu se spremim za sastanak s tim profesorom.

Autobusom sam stigao u taj dio grada i ubrzo sam našao kafić Art. Pogledao sam na sat i vidio da sam došao čak pola sata ranije što za mene i nije baš uobičajeno. Sjeo sam za jedan stol na terasi i promatrao sam svakog čovjeka koji bi došao u kafić misleći da je to profesor kojeg čekam.

"Dobar dan." - začujem muški glas iza sebe. Okrenem se i ugledam čovjeka u kasnim tridesetima. Bio je sređen kao da ide na poslovni sastanak, u tamno plavom odijelu. Mora da se kuha u tome, pomislio sam.
"Dobar dan. Profesor Hemson?"
"Da ja sam taj." - pruži mi ruku i sjedne na stolicu do mene. - "Može mineralna?" - obrati se konobarici koja je čistila stol do nas. - "Hoćeš ti nešto?"
"Ne hvala. Imam još soka." - odgovorim pokazujući glavom na dopola punu čašu Pepsija.
"Ok, ovako stoje stvari." - krene s pričom kad otpije gutljaj mineralne, a onda izvadi hrpu nekih papira. - "Ovo je ona." - kaže pružajući mi sliku te djevojke. Pogledam je dobro, plavokosa djevojka zamišljena pogleda. - "Zove se Rosario McBeth."
"Čudno ime." - izgovorim i dalje promatrajući njenu sliku.
"Čudna osoba." - odgovori s podsmijehom.
"A što je tako čudno kod nje?" - upitam promatrajući sliku. Meni po ničemu ne odudara od većine. Dobro, samo joj je stil odijevanja malo čudan, ali ništa drugo.
"Mnogo toga. Do prije godinu dana je bila normalna, a onda, onda se promijenila. Postala je čudna, s nikim se ne druži. Čak je prestala pričati i sa svojom najboljom prijateljicom Ellie. Pokušao sam shvatiti što joj je, ali mi ne ide."

Prepričavao mi je mnoge stvari o njoj, ali u glavi nisam mogao dokučiti koji je razlog takvom ponašanju.

"Trebaš joj se približiti, doznati što više o njoj i tako otkriti razlog njenog ponašanja."

Sve se brzo odvilo. Majka je zatražila premještenje, a ja sam se upisao u novu školu. Otac se bavi poslom u kojem uvijek putuje tako da on nije imao problema s premještanjem, a Christy smo upisali u novi vrtić. Sve to smo obavili do početka nastave tako da sam mogao krenuti sa zadatkom.

"Dragi učenici ovo je Niall, naš novi učenik." - profesorica me predstavila, a ja sam tražio nju i ubrzo sam je ugledao. Sjedila je sama u zadnjem redu što je bilo savršeno. Sjeo sam pored nje iako se bunila, i odmah sam krenuo u akciju.