Anđeo moga pakla (Niall Horan)

Mullingar

Pokupila sam Twixa i otišla sam do jedine osobe na koju još uvijek mogu računati. Pokucam na stara drvena vrata i nakon par trenutaka se vrata počnu otvarati.

"Hej, mila, otkud ti tu? Kako to da nisi u školi?" - Sarah odmah krene s pitanjima. Previše brine, posebno otkako je baka umrla.
"Završila je nastava. Nego, imam jednu zamolbu za tebe."
"Što god. Hajde uđi da ne stojiš tu pred vratima."

Uđem unutra i sjednem na kauč u dnevnoj sobi.

"Hoćeš sok, kavu?"
"Ne treba, hvala ti. Ne trebaš se mučiti. Nego trebam te nešto pitati."
"Reci, što god." - odgovori sjedajući na kauč pored mene.
"Bi li me mogla odvesti do Mullingara?"
"Do Mullingara?" - znam da je to šokiralo jer dobro zna koliko dugo sam izbjegavala pričati o svemu tome. - "Ideš na groblje?"
"Da. Želim otići do svojih roditelja. Onda, hoćeš moći?"
"Naravno da hoću. Kada treba?"

"Odmah." - opet je začudim s odgovorom što primjetim po njenoj reakciji. Ustane s kauča i uzme ključeve od svoje sive Mazde.

"Idemo?" - kimnem glavom, uzmem uzicu i zajedno s Twixom krenem za Sarah.

Sjednem na zadnje sjedalo, Twix se zavali pored mene i nasloni svoju glavu na moja koljena. Pomazim ga i usmjerim pogled prema prozoru. 

"Moram natočiti gorivo. Trebaš li neki sok, sendvič, bilo što?" - njen glas me trgne iz razmišljanja i shvatim kako smo se zaustavili na benzinskoj crpki.

"Ne, hvala. Nisam gladna." -kratko odgovorim i vratim se svojim mislima.

"Ok, brzo ću ja."- kratko dobaci i zatvori vrata. Ubrzo je obavila sve i nastavile smo put. Par minuta nakon toga je okrenuo veliki pljusak, što je uobičajno za ovaj kraj. Kiša je ovdje česta tako da ni ljetni pljuskovi za nas nisu ništa novo. Pljusak je trajao jako kratko, svega par minuta, nakon čega se pojavila duga.

"Znaš li onaj mit da ako prođeš ispod duge s osobom koju voliš biti ćete zauvijek zajedno?" - Niall me upita s osmijehom iako je bio potpuno mokar zbog pljuska.

"Zar mit nije taj da ako prođeš ispod duge nikada nećeš narasti?"

"Ne." - odgovori kroz smijeh. -"To je mit sa skalama." - opet se nastavi smijati kao idiot u čemu mu se i ja pridružim.

"Panju." - udarim ga u rame i opet se nasmijem.

"Penzićko." - izbelji se i nastavi sa svojim zaraznim smijehom. Nakon par minuta se smiri i uzme me za ruku.

"Što radiš?"

"Želim vidjeti je li mit istinit."

Nasmijem se i snažno stisnem njegovu ruku. Zamislili smo da smo prošli ispod duge, a onda me on nježno uzeo za zapešća, povukao me bliže sebi i nježno me poljubio.

"Volim te princezo." - nježno šapne i opet me poljubi.

"I ja tebe prinče."

"Mila, stigli smo." - opet me njen glas trgne i shvatim da smo pred ulazom u Mullingar. Na brzinu obrišem suze koje su se nakupile u mojim očima jer ne želim da Sarah vidi da plačem jer znam da ne bi odustala dok joj kažem što mi je, a ja za to nemam snage. Kažem joj pravi put i ubrzo se nađemo pred grobljem. Zajedno iziđemo i na kiosku ispred kupim tri svijeće i tri crvene ruže. 

"Pustiti ću te samu. Twix i ja ćemo te sačekati tu." - uzme Twixa za uzicu i krene u šetnju s njim, a ja uđem u groblje i krenem prema grobu.