Anđeo moga pakla (Niall Horan)

Sretan mi rođendan

Zrake sunca su se probijale kroz bijele stare rolete i probudile su me.Pogledala sam današnji datum,da je barem običan dan kao i svaki drugi,ali nije.Ali kao da ikom znači taj dan.

"E pa Rosario sretan ti osamnaesti rođendan.Jubilarni,zar ne?"-sama sebi sam gunđala u bradu.
Podignula sam se i uzela sam sliku s ormarića.Sliku na kojoj sam ja kao beba i mama i tata.-"Sve je bilo lakše kad ste bili tu.Da niste poginuli nikad se ne bi preselila tu i ne bi upoznala Matta.Ali to je sudbina,zar ne?"-izgovarala sam tiho sa suzama u očima.-"Nedostajete mi svaki dan sve više.Volim vas."-poljubila sam njihov lik na slici i pobrisala sam suze s lica.

Ne želim da me baka zatekne ovaku.Ne želim je mučiti.Umila sam se,oprala zube i u pidžami sam se spustila u dnevni boravak.

"Moja ljepotica se probudila."-baka je začula škripanje stepenica i odmah me veselo dozivala.
"Jutro bako."-odgovorila sam uz maleni,lažni osmijeh.
"Sretan ti rođendan dušo."-zagrlila me,a onda je svoje tople ruke položila na moje obraze.-"Moja malecka je postala punoljetna.Sad ti više ni ne treba moja pomoć.Sad si odrasla i sve znaš sama."-počela je plakati,a i ja skupa s njom.
"Hej,koliko god godina imam uvijek ću biti tvoja malecka.Znaš koliko te volim i trebam."-povukla sam je u svoj zagrljaj.-"Ti si jedina koja je uvijek uz mene.U svemu.Volim te bako."
"I ja tebe,ljepotice moja.Hajde dosta suza."-počela mi je brisati suze s lica uz osmijeh na svom dragom licu.-"Dođi,nešto sam ti pripremila."

Povukla me za ruku i na stolu sam ugledala komad torte na kojem je bila svijeća.

"Znam da nije puno,ali znaš da ne mogu više praviti torte pa sam kupila ovaj kolačić."
"Predivno je.Hvala ti."-zagrlila sam je i zajedno smo sjele za stol.
"Zaželi želju."-tiho mi je šapnula prije no što sam puhnula u svijećicu.

Zaželila sam da mi se ostvari želja da upišem fakultet koji želim,a onda sam puhnula.
Zajedno smo podijelile komad torte i onda sam joj pomogla da se spremi za šetnju.Zapravo ide igrati bingo sa svojom ekipom iz kvarta.Drago mi je da se ima s kim družiti.

"Mila,ne moram ići ako želiš."
"Ne.Ideš i lijepo ćeš se zabaviti,a ja ću se ionako izležavati i gledati televiziju."
"Dobro,mila."-nasmiješila se.Netko je pokucao na vrata i ona ih je otišla otvoriti.-"Mila,Sarah je.Idemo mi."-vikala je iz hodnika.
"Dobro.Lijepo se zabavite."

Začula sam zatvaranje vrata.Ostala sam sama.Zavalila sam se na kauč i pretraživala sam kanale na televiziji.Mobitel je zavibrirao i potrčala sam do njega.Ugledala sam poruku i mislila sam da me se možda netko sjetio,ali čim sam je otvorila vidjela sam da je samo glupa obavijest od operatera o nadoplati računa.Samo me se oni i sjete.Nervozno sam bacila mobitel pored sebe i nastavila sam prebacivati programe.Naišla sam na neki novi sitcom.
Kako sam glupa što sam i pomislila da me se netko sjetio.Ali opet sam kao zadnja glupača stalno provjeravala mobitel.

"Koja si ti budala,Rosario.Kao da itko mari."-mumljala sam si u bradu i ustala sam se kako bi otišla do kuhinje.Otvorila sam hladnjak i izvukla sam kutiju sa sladoledom.Uzela sam i žlicu i vratila sam se na kauč.

Jela sam sladoled i gledala sam taj sitcom koji je blago rečeno grozan i nimalo smiješan.Prebacila sam na drugi kanal i naišla sam na Teoriju velikog praska.Sheldon,moj uzor što se osijećaja tiče,pomislila sam u sebi.

Zagledala sam se toliko da sam tek nakon par zvonjenja shvatila da je netko na vratima.Odložila sam sladoled i žlicu na stol i otišla sam otvoriti vrata.

"Samo malo bako,zapeo je ključ.Evo g.."-brbljala sam otvarajući vrata,a kada sam ih otvorila nisam vidjela baku već Nialla.

"Sretan rođendan ti.Sretan rođenendan ti.Sretan rođendan Rosario.Sretan rođendan ti."-pjevušio je držeći tortu u rukama dok sam ja samo zbunjeno gledala u njega.-"Ok,ovo postaje teško pa bi bilo super kad bi me pustila unutra."
"A da,oprosti."-odmaknula sam se s vrata i pustila ga da uđe u stan.Tortu je spustio na stol i okrenuo se prema meni držeći nekakav poklon.-"Ali,kako si saznao da mi je rođendan?"
"Pa imam ja svoje izvore."-nasmijao se,a onda me je poljubio u obraz i pružio mi taj poklon.-"Izvoli,ovo je za tebe."

Otpakirala sam poklon i ugledala sam zbirku pjesama Charlesa Baudelaiera Cvjetovi zla.

"Ovo je posebno izdanje.Ajme hvala ti."-skoro sam skakala u zrak od uzbuđenja i snažno sam ga zagrlila.Buljila sam u knjigu kao da je od zlata.
"Hajde slavljenice,vrijeme je za puhanje svijećica."-upalio je osamnaest svjećica i veselo je stajao pored torte.
"Ali to sam već s bakom obavila."
"Nema veze,od viška glava ne boli."-nasmijao se i nervozno je cupkao pored stola.
"Ok,ok."-zaželila sam želju,ali ovaj put još jednu i pripremila sam se za puhanje.
"Čekaj."-Niall je uzviknuo i zaustavio me.-"Moram te slikati."
"Ne,ne.Samo ne to.Mrzim se slikati,a i izgledam ko očerupana kokoš."-objašnjavala sam popravljajući neurednu punđu.
"Izgledaš preslatko u toj pidžami i moramo ovjekovječiti ovaj trenutak."
"Ok."-sramežljivo sam popustila dok sam osijećala kako mi se obrazi žare zbog tog komplimenta.Puhnula sam svjećice i u tom trenutku sam začula škljocanje aparata.
"E sad jedan selfie sa slavljenicom."-nasmiješio se i slikao nas je zajedno.
"Hoćeš komad?"
"Mislio sam da nikad nećeš pitati."-glasno se nasmijao i sjeo je za stol.

Uzela sam dva tanjurića i veliki nož i odrezala sam nam po komad.

"Mmm ukusna je."-izgovorila sam između zalogaja.-"Sam si je radio?"
"Kako da ne.Ja sam ti inače Jamie Oliver."-opet se glasno zasmijao.-"Mama ju je napravils,a ja i seka smo je ukrasili."
"Stvarno je divna.Zahvali mami i seki."
"A meni nikakva zahvala,a?"-pogledao me ljutito podižući obrvu,a onda se opet počeo smijati.
"Tebi najveća zahvala."-rekla sam s osmijehom.-"A sad ozbiljno,kako si znao da mi je danas rođendan?"
"Marie mi je rekla."-odgovorio je žvačući komad torte.
"Mogla sam i misliti."-nasmijala sam se,a onda i on i skoro je ispljunuo taj zalogaj.
"Svejedno,hvala ti."
"Nema na čemu.Drago mi je da je iznenađenje ugodno,a sad se idi preobući."
"Zašto?"-upitala sam ga zbunjeno.
"Pa idemo van.Što si mislila da ćemo rođendan slaviti izležavajući se na kauču?"
"Pa što fali tome?"
"Ozbiljno?"-to sam shvatila kao retoričko pitanje.
"Dobro dosado.Idem."-izbeljila sam se i lijeno sam se ustala s kauča.
"E tako.Čekam te tu."

Na brzinu sam izabrala odjeću.Uzela sam sive traperice,crnu majicu s natpisom Runaway i crno-crvenu kariranu košulju.Počešljala sam kosu i pustila je da pada preko ramena.Navukla sam crne čizme i putem sam obukla crni kaput.

"Spremna sam."
"Idemo onda."
"A gdje idemo?"
"Vidjeti ćeš.Strpljenja malo,Rosie."-izbeljio se i izišao iz kuće.Zaključala sam vrata i krenula sam za njim.

Nastavak posvećujem ElenaDrewBieber hvala ti na svim voteovima :) Hvala što si pročitala Somebody that I used to know,nadam se da ti se svidjela.I hvala što čitaš i vote-aš i ovu priču :) :-*

Hvala svima koji čitaju,voteaju i ostavljaju komentare iz nastavka u nastavak :) Super ste :-*