Fireproof

Chapter 43

(Iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii double update, kao što sam i obećala. ovako sam vas častila, samo zato što u petak idem na more i verovatno do tad više neću pisati nastavke, jer moram da se pakujem. vraćam se tek za 12 dana, tako da toliko dugo neće biti nastavaka, zato sam odlučila da vas počastim ovim.

uživajte mi do kraja leta i ako još neko ide skoro na odmor, srećan vam puuuut i lepo se provedite.

još malo, pa škola. dođe mi da se roknem. radije bih po čitav dan čitala i pisala fanfictione i oplakala dane zbog ovog ludog fandoma, koji 24 sata gori. 

nadam se da, dok se ne vratim sa mora, neće izaći novost 'Liam je ipak vampir'

uživajte i hvala vam što me i dalje pratite, ne mogu da verujem da smo već dogurali ovako daleko sa pričom, kada sam počela da pišem nisam ni slutila da ćemo stići ovoliko daleko.

volim vas sve punoo, najvišeee.)

Disao sam toliko teško, jer se trenutak konačno spremao. O, da, rećiće mi. Znaću. Znaću šta se dešava između Lottie i Liama. I sprečiću to.

"Čudi me što nisi sprečio Charlotte da ode sa Liamom." Osmeh mi nestane sa lica kada čujem Fizzyne reči.

„Sa Liamom? Gde?"

Tišina.

Zašto ćuti, za ime trista grčkih Bogova?

„Felicite!" proderem se.

„Ne znam."

Tako je prokleto loš lažov.

„Felicite, odgovori mi, jer ja ću da te.."

„Ne, ne znam, zaista, nemam pojma. Šta sam ono rekla?"

„Fizzy, reci mi."

„Ne znam o čemu sam pričala, lepo vreme napolju, misliš li da će kiša?"

„Felicite." Kažem to pretećim glasom. „Ne.znaš.da.lažeš." svaku reč joj posebno naglasim, samo da bi što bolje shvatila da je grozan lažov.

„Nemam pojma o čemu ti pričaš. Stvarno ne znam, Bože. Vidi ti to, guli se farba sa zidova, ju. Bam. Skoro me ubila. Baš šteta, moram da žurim.."

„Felicite!" glasno se proderem. „Ne usuđuj se da mi spustiš."

„Čujemo se. U nekom drugom životu, nadam se." Prekine vezu.

Ubiću je.

Okrenem isti broj ponovo.

Sačekam da pozvoni sto puta, ali niko se ne javlja.

Zatim okrenem isti broj opet.

Ništa.

Odem u imenik i izaberem Fizzyn broj.

Okrenem ga tri puta.

Ništa.

Ako mi se ne javi, kunem se da ću.. ugh.

Zatim uzmem Daisyn broj, ali zašto se dođavola ni ona ne javlja?

Ponovim postupak milion puta. Nema šanse da je pustim na miru. Mora da mi kaže, jednostavno mora.

Odlučim da joj utpikam poruku.

'Felicite, ovo je važno. Znaš da neću tek tako da odustanem, zar ne?' pošaljem poruku.

Još gomilu puta okrenem iste brojeve, sve dok me Fizzy ne nazove.

Ne zvoni ni tri sekunde, odmah se javim.