Chapter 46

192 26 8
                                    

Bez imalo razmišljanja, ali možda već umornih očiju, otvorila sam poslednji sajt, koji je ikada bio vezan za ovu temu. Pregledala sam ih bar milion, šta milion, milijardu i nisam našla ništa što bi mi ikako pomoglo.

Jedino što sam pronašla jeste recenzije i komentari kao što su 'knjiga je fantastična' , 'ovo vredi pročitati' i 'predobroo' što mi nikako nije bilo od pomoći.

Umornim očima, otvorim zadnji sajt i samo pogledam u sliku, koju sam videla već sto puta. Skrolujem preko sajta i u samom dnu vidim 'Guillaume Bellamy'.

Namrštim se.

Šta je to, ili bolje reći, ko je to?

Još jednom pogledam u to.

Na ovom sajtu se nalazi samo slika. Ni traga od knjige. Samo naslovnica.

Možda..

Uđem na Google I ukucam 'Guillaume Bellamy'.

Million rezultata. Ali glavni 'poznati francuski slikar'

Dakle tu smo.. Guillame Bellamy.

Promenim iz 'Web' u 'News'.

Možda ovde pronađem nešto korisno.

'Guillaume Bellamy, velika izložba slika u četvrtak, 2015.godine, u 20h u galeriji u Londonu.'

Skrolujem.

Dakle.. čovek ima izložbu slika danas? Pročitam par reči o tome, sve dok ne dođem do upravo onoga što tražim.

'Slikar, koji je svojom neverovatnom umetnošću ulepšao mnoge naslovnice knjiga kao što su..'

Pročitam nekoliko knjiga sve dok ne dođem do upravo one, koju tražim.

'Ispovesti Njenog života - Louis Tomlinson'

Opet skrolujem gore, samo da budem sigurna da sam datum dobro upamtila a čim shvatim da jesam, bez oklevanja ugasim kompjuter, dohvatim kaput I zaputim se tačno prema londonskoj galeriji da pogledam Bellamove slike. Možda tamo nađem neke odgovore.

Čim obučem kaput I dohvatim kvaku, ispred mog nosa se pojavi Alexandra.

"Oh.. hej." Nasmešim se, čak I ako bih sada jednostavno volela da joj kažem 'žurim, možeš li da mi se skloniš da prokletog puta?'

"Hej. Krenula si negde?"

Ne, Alex, bilo mi je dosadno pa sam se sredila I trenutno sam u kaputu I izlazila sam napolje, jer umirem od dosade, nemoj mi reći da se tebi to nikad nije desilo.

"Da, zapravo.." idem da pogledam jebenu izložbu nekog pisca za koga čujem prvu put u životu, ali znaš, moj dečko se mnogo čudno ponaša u zadnje vreme I baš sam nedavno saznala da je on izdao neku knjigu I sad istražujem o tome jer imam osećaj da mi on nešto prećućuje. "Da." Uzdahnem sa smeškom na licu, kako bih prikrila očajan monolog, koji sam upravo vodila sama sa sobom.

"Htela sam da te pitam.."

"Um.." zatvorim vrata iza sebe I odgurnem je od njih. "Ne, ne mogu, žurim. Moram da stignem na vreme."

"Pa.. ići ću sa tobom ako.."

"Ne, u redu je, mogu sama.."

"Ali nije mi problem.."

Uzdahnem I prevrnem očima.

Zatim je odmerim od glave do pete. Tip-top sređena. Kao da je samo čekala trenutak kada će mi banuti u stan I bila je sigurna u to da ću pristati da idemo zajedno negde.

FireproofWhere stories live. Discover now