Fireproof

Chapter 2 - True

I konačno, prstima zahvatim kvaku, koju mrzim više od svega na svetu. Konačno napustim prostoriju, koja predstavlja moju noćnu moru i koja čuva najgore trenutke mog života. Bolnica. Terapije. Doktori. Igle. Krv. Rak. Noga. Astma. Košmar. Ne znam ni da li se sećam dana kada mi se nešto lepo dogodilo u životu.

Iz ružnih misli me otera plavi džip i zločesti dečko, koji gleda u mene. Dečko, koji igra zaista dobro, ali niko ne igra bolje od Everly Ann Jennings. Niko. Možda bi nekome njegova ponuda bila zastrašujuća, ali meni je smešna. Dakle, da pređem na stvar. Ponudio mi je, ili da mu kažem istinu zašto sam došla u bolnicu, ili da mu dam broj svog mobilnog, da me sačeka ispred bolnice i odveze na jedno mesto, koje on odabere. Pristala sam na ono drugo, što bilo i više nego očito. Nikada ne bih govorila o stvarima kao što je rak pred neznancima, jedva ga znaju i moje najbliže osobe.

Ovoga puta sam odlučila da igram fer, čisto da ga uhvatim u šaku i posegnula sam za kvakom i ušla u auto.

„Dakle..“ Naravno. Zašto sam se i nadala da neće pitati nešto? „I dalje ne planiraš da mi kažeš ništa o ovome?“

„I dalje?“ odlučila sam da se igram. „Rećiću ti kada ću ti to reći. Nikada. A možda ni tada.“ Namignula sam, prebacila svoju torbu na zadnje sedište, stavila pojas i očekivala, da će taj smeđokosi dečko, kojeg tako zanima sve o mom životu konačno upaliti auto. Naravno, on to nije napravio. Kao i prošli put je piljio u mene i to je bilo toliko neprijatno, da sam morala to da prekinem.

„Dobro, hoćeš li biti tako ljubazan i hoćeš li prestati piljiti u mene?“ nisam ni očekivala da će prestati.

„Oh, molim te. Samo pokreni prokleto auto i nek’ obavimo to i neka konačno odem kući.“ Odlučila sam da ja budem ta, koja će uključiti auto, ali pre nego što sam posegnula za tasterom za uključivanje, Tomlinson je počeo da se nenormalno smeje. U čemu je poenta?

„Dobro, šta je sada smešno?“ naglasila sam reč sada, jer je njemu očigledno uvek sve bilo smešno.

„Nek’ obavimo to? Zvuči kao da sam te terao da se jebemo.“ Mislim da sam pocrvenela i to previše. Nikada mi niko još nije rekao ovako nešto. Da se jebemo? Ne, ne, ne, o Bože. Lica mi gore kao da mi ih je neko zapalio.

„U redu, shvatila sam, prestani.“  Očekuješ previše Everly. On nikada neće prestati da se smeje a pogotovo ne ako ti budeš pričala išta, jer je njemu smešno sve što ti izgovoriš.

„Prestani!“ sada mogu da vidim i da mu suze naviru od smeha. Taj lik nije normalan i mrzim ga više od svega na ovom svetu.

„Oh do đavola, hoćeš li prestati da se smeješ?“ počela sam da se derem na njega, jer mi je već bilo dosta. Mrzim kada mi se neko smeje. Situacija se konačno umirila, obrisao je suze i prestao je da se smeje.

„Izvini, Eve, ali jednostavno nisam mogao da se suzdržim.“ Još par puta se blago nasmejao „Zvučao mi je kao kada je Jason Lilly ponud..“ zakašljao se. „Izvini, zaboravio sam šta sam hteo da kažem.“ Haha, zaboravio? Kako on zna ko je Jason? Kako zna ko je Lilly? I zašto mi je rekao da je zaboravio šta je hteo da kaže? U životu ništa gluplje nisam čula. Šta ovaj lik zna a da ja ne znam da on to zna? Kako zna moje prijatelje i kako zna da je Jason nekada Lilly nešto ponudio? Ma šta je ovo pobogu?

„Kako ti znaš ko je...“ nije mi čak dopustio ni da završim.

„Ne znam, to sam.. Video na filmu.. Ali se i ne sećam šta sam rekao, tako da nije ni važno.“ Kakvo je ovo izmotavanje sad? U čemu je stvar? Konačno je upalio auto i krenuo prevelikom brzinom. U čemu je ovde stvar? Kako me ovaj čovek tako dobro poznaje a ne želi da mi kaže odakle mu sve te stvari o meni? Da li je ovo bila neka slučajnost, šta? Želim da znam, ali on ne želi da mi kaže. Sećam se da mi je rekao da nije samo stranac i da me poznaje previše. Mislila sam da tripuje, ali ovo je sada počelo da bude sumnjivo. U ogromnoj tišini me je odveo kući. Očekivala sam da ćemo otići na neko mesto, kao što je i želeo, ali samo me je odvezao kući i brzo mi je otvorio vrata.