Fireproof

Chapter 32

Lottie's POV.

Mislila sam da ću se bar malo smiriti i da će mi ljutnja opasti ukoliko se prošetam, ali mislim da se osećam još gore. Ovaj Romford je čisto sranje, ne razumem gde mi je bila glava da uopšte i pristanem da dođem ovamo. Zapravo se i ne nalazim u Romfordu, koliba je na napuštenom delu, gde doslovno nema ničega osim drveća i reke, koja je pri kraju da presuši.

Nemam pojma ni gde je Jeremy a i ne gorim od želje da saznam. U zadnje vreme se ponaša kao totalni kreten, ne sećam se ni kada smo zadnji put normalno razgovarali. Mislila sam da ćemo se sjajno provesti ovde, srećni, nasmejani, da nam niko neće smetati a zapravo se on ponaša kao totalni kreten. Čak i ne pokušava da ikako provodi vreme sa mnom a moj odvratni stariji brat i njegova 'drugarica' su mi oduzeli telefon i sada mi ga nipošto ne vraćaju. E pa hvala na poklonu za sedamnaesti.

Ljuto otvorim vrata kolibe i ne trudim se ni da ih polako zatvorim, već samo udarim kako bi se sama zatvorila i odem u kuhinju u potrazi za nečime što bih mogla da pojedem, iako nisam sigurna da su ovi idioti i čuli za nešto civilizovano, što bi značilo da ću ovde naći šargarepe ili tako nešto. Zapravo, šargarepe ću sigurno naći, ako uzmemo u obzir da mi je Louis stariji brat. Nadam se da Everly jede i nešto drugo, jer u suprotnom neću naći u frižideru ništa osim šargarepa.

To me uvek čudilo što se tiče Louisa. Da li je moguće da bi mogao da živi jedući samo šargarepe? Okej je imati omiljeno jelo, ali on zaista preteruje.

Otvorim frižider i, na svoje prijatno iznenađenje, ugledam šunkaricu, pavlaku, čili i dva patlidžana. Nikada mi neće biti jasno zašto Louis voli zamrznuto povrće, sećam se da sam se uvek svađala sa njim oko toga da li povrće i voće treba da budu na frižideru ili u frižideru. I koliko god ih ja stavljala na frižider, Louis bi uvek došao i vratio ih unutra.

Namažem na tost pavlaku, stavim šunkaricu i čili a zatim izrežem patlidžan, dok sve to složim na tanjir i sednem za sto. U tom trenutku mi za oko zapadne moj telefon. Nisam ni znala da je tu. Da li su ipak odlučili da mi ga vrate?

Uzmem ga u ruke, proveravajući da li sve stoji na svom mestu, dok u jednom trenutku ugledam nepročitanu poruku od Felicite. Da li to znači da nisu ulazili u moje poruke? Ne. definitivno nisu propustili to.

Fizzy: Da li veruješ da sam srela Payna jutros u gradu? Pitao je za tebe. Rekla sam mu da nisi kod kuće, ali da ćeš mu se javiti. Molim te, učini to.

Da me neko pitao pre mesec dana da ću Felicite pričati o svom životu a najboljoj prijateljici Em neću, opalila bih mu takvu šamarčinu da se ne bi podigao tri godine. Ne znam zašto Emily nisam pričala o tome, ali Fizzy mi se činila boljom za takve stvari. Da li bi trebalo da kažem Emily sada za to? Hm. Ne pre nego što se javim Liamu.

Ja: Hej. Rekla mi je sestra da si me tražio jutros. Mogu li da ti pomognem nekako?

P.S.izvini zbog mog glupog brata J !

Pošaljem mu poruku i z manje od dve minute dobijem odgovor.

Liam: Da, hteo sam da te pitam je li sve u redu sa tvojim bratom. I još neke stvari.

Ja: Um.. da, biće sve uredu s' njim kada iskulira. 'I još neke stvari?'

Citiram njegove zadnje reči sa upitnikom na kraju. Da li se te 'još neke stvari' vežu sa nečim što bi moglo da me itekako zanima?

Liam: Ah, da.. Mislio sam da se nađemo neki dan u nekom restoranu. Ne znam jesi li čula za Gigane. Poslužuju prilično dobru hranu.

Ja: da, bila sam tamo par puta, zaista poslužuju dobru hranu. Mislim da bih mogla da dođem.