Fireproof

Chapter 51

Izašla sam na svež vazduh, mada mi nakon svega ovoga ništa više nije bilo sveže. Mislila sam da ću uspeti da udahnem i izdahnem kao normalan čovek, ali to mi nije uspevalo. Čak i svež vazduh, činio se kao gomila ljudi koji me hvata za vrat i davi. Sve oko mene me gušilo a šta je najgore od svega, sama sam sve to izazvala.

Ja sam osoba zbog koje su se njih dvojica potukli. Da nisam popila i ponašala se kao najveća glupača na svetu i prevarila vlastitog dečka, koji mi je drag i previše, da nisam napadala Mikea i ljubila ga kao prostitutka, da bar nisam na kraju u trenutku besa otišla u policiju i kao zadnja budaletina prijavila Louisa bez da najpre razmislim da sam glavni krivac za sve ja. Ne, na kraju sam mu još i dopustila da slaže policiju i čitavu krivicu svali na sebe. Ćutala sam i nisam ništa govorila.

Nikada to neću sebi oprostiti.

Telefon mi je zavibrirao u ruci i brzo sam podignula slušalicu kada sam videla na ekranu ime 'Alex'

„Da? Je li sve u redu?" uspaničeno sam se javila. Alex je presedela čitav dan tamo s' Mikeom kao što bi svaka sestra i uradila.

„Probudio se." Nakon ove rečenice sam duboko uzdahnula. Bože, toliko mi je drago, toliko sam srećna. Toliko sam se plašila da će mu se nešto desiti. Na taj način bih izgubila dve osobe odjednom.

„Probudio se, ali uopšte nije u redu. Ima posekotine po licu i uopšte nema glas i ne može da se pomera. Ko zna da li neće ostati i invalid, Everly, ovo je ozbiljna stvar." U tom trenutku sam samo poželela da vratim vreme i već na samo pitanje da li želim da izađemo, prosto odgovorim 'ne'.

I užasno se kajem što to nisam učinila.

„A znaš šta je najčudnije od svega? Tražio je njegov mobilni čim se probudio iz kome a kada je pričao preko njega, tražio je od mene da izađem iz sobe. Bio je preplašen kada je završio razgovor i nemam pojma sa kime je pričao." Zašto bi to radio? Zar, kada se probudiš iz kome, prvo se ne raduješ jer više nisi jednom nogom u grobu već si živ? Ili što vidiš svoju porodicu? U šta se to Mike umešao? „Gde si ti uopšte?"

Ovo pitanje nisam očekivala.

„Ja.. ma samo šetam."

„Jesi li podnela optužbu?" duboko sam uzdahnula, ne znajući šta da odgovorim. Ja sam odvratna osoba. „Molim te reci mi da nisi."

„Zašto?"

„Mike ne želi." Širom sam otvorila oči.

„Mike ne želi?!" prodrala sam se, ne verujući šta čujem. Mike leži u bolnici, bio je skoro mrtav, mrzi Louisa i ovo mu je ogromna šansa da ga se otarasi a on.. on ne želi?

„I meni je bilo čudno, ali ne želi." Zamislila sam se. Ovo nema šanse da je sam odlučio. Taj poziv mora da ima veze sa tim. Ali Louis je čitav dan ovde, nema šanse da ga je on zvao, čak ne znam ni da li ima telefon sa sobom a i sigurna sam da to ne bi napravio. Ko je u pitanju?

„Alex, javiću ti se kasnije, okej? Javljaj mi ako ima novosti." Ovoga puta sam bila sigurna u ovo što želim da učinim, zato sam prekinula poziv, vratila telefon u džep i odlučno koračala prema policijskoj stanici. Znam da ne postoji način više da se iskupim za ovo što sam obojici učinila, ali barem mogu sličnu stvar da učinim sebi. Barem ćemo biti kvit ako ništa drugo.

Ušla sam stepenicama pred vrata i još jednom duboko uzdahnula. Dakle, sada ću sve nas uvaliti u još veću nevolju, ili spasiti Louisa. A želim da mi uspe ovo drugo.

Hiljadu puta gutajući pljuvačku i pokušavajući da zaustavim proklete ruke koje su se nekontrolisano tresle, došla sam do inspektora i još jednom, po hiljaditi put, duboko uzdahnula.