Fireproof

Chapter 17

Da li je efikasnije obući kratku crvenu haljinu ili crnu? Ili možda dugu crvenu? Ili crnu bez leđa? Ili možda ukombinovati te dve boje i ne obući haljinu? Ili bolje ne? Ugh, tako sam grozna u biranju haljina. Pretražila sam svaki ormarić u stanu, gledala ispod kreveta, u kofer i ispod njega i nisam našla ni jednu, jedinu haljinu, koja bi bila pogodna za modnu reviju. Ne znam čak ni da li devojke uopšte oblače haljine na modne revije, da li se oblače svečano ili dođu sasvim obično obučene. Ovaj tržni centar je ogroman i to nikada nije bilo mesto za mene, ali pošto nemam izbora.. Prisiljena sam da kupim nešto u čemu ću izgledati, pa... Bar srednje pristojno ako ništa drugo. Koliko god se trudila da uđem u svaki butik, ipak ne pronađem baš ništa što bi.. Hej. Čekaj malo. U izlogu ugledam dugačku crnu majicu, labavu, koja je duga otprilike do kolena i prilično je lepa. Uđem u butik i odlučim da je probam a ljubazna gospođica, rekla bih, mi je preporučila dugačak lančić sa krstom oko vrata i kožne helanke. I da, to je definitivno predivno. Zatim mi pruži crne štikle u stilu čizama i obujem ih. Nekoliko puta se sapletem, kada konačno doguram do ogledala. Ovo izgleda fantastično. Nikada nisam mislila da ovakav stil može da mi stoji. Kupim sve te stvari i konačno napustim tržni centar, ali pre toga.. Ipak ne odolim i uđem u najbližu knjižaru. Tako davno nisam kupila knjigu Kada uđem unutra i osetim taj predivan miris, dođe mi da zaplačem. Zašto toliko dugo nisam dolazila ovamo? Nasmešim se kada ugledam novo izdanje 'Razum i osećajnost', knjigu koja je na mojoj listi želja već toliko dugo. Kupim je i zadovoljno napust knjižaru sa gomilu kesa u rukama. Nikada ranije nisam izlazila iz tržnog centra ovako napakovan Taman kada krenem zadovoljno da izađem, ne primetim stepenicu i sapletem se. Sve kese mi ispadnu iz ruke a sve stvari u njima se nađu neuredno po podu, svaka na svaku stranu. Pokupim sve što brže i shvatim da nema šanse da ja budem kao jedna normalna devojka. Ubrzam sa pakovanjem stvari, bacam ih u kese neuredno i što brže otrčim napolje.

………..

Sređivanje je defitivno nešto najbolje na svetu I užasno mi je žao što to ranije nisam radila. Propustila sam zillion prilika da izgledam dobro, okej, bar kulturno I da se satima sređujem. Ne razumem šta mi je bilo kada sam se oduvek oblačila šta ja znam..bezveze? svejedno, moj novi stajling mi se definitivno sviđa I mogla bih ovako satima da gledam samu sebe u ogledalu I ne verujem, ma koliko god to umišljeno zvučalo.

Čujem kucanje na vrata I brže-bolje potrčim da ih otvorim. Zapravo se jako iznenadim kada ispred sebe ugledam pravog gospodina u crnom odelu, u beloj košulji ispod, savršeno gelovana frizura, parfem se oseća posvuda I nešto najlepše – sa ogromnim buketom crvenih ruža u ruci. To je tako.. oh.

“Spremna?” kimnem I nasmešim se a Mike mi pruži buket.

“To je za mene?”  uperim prst u sebe I iznenadim se.

“A za koga bi?” kratko se nasmeši a ja sa velikim osmehom uzmem buket I potražim vazu u koju bih ga stavila. Kada namestim nasmešim se Mikeu, on mi ponudi ruku a ja sa zadovoljstvom prihvatim. Uzmem torbicu I zaključam stan.

“Jesam li ti već rekao koliko si predivna večeras?” blago se zacrvenim I spustim glavu, dok usput promrmljam jedno ‘hvala’ I ulazim u Mikeov auto, dok mi on otvara vrata.

…………….

Nakon 20 minuta stignemo na lokaciju modne revije. To je ogromna prostorija, puna ljudi. Žene su uglavnom dugih crvenih haljina, sa zalizanim frizurama I prosto se počnem osećati neprijatno, jer sam se pre par minuta divila samoj sebi u ogledalu. Bukvalno ne mogu ni da se merim sa ovim ljudima, koji se nalaze ovde. Neverovatni su. Izgledaju kao žešći bogataši I zapitam se pripadam li ja ovde?

Uđemo u još veću prostoriju I sednemo na crvene stolice, koje su.. od čiste kože? Kako sam ja ovamo dospela?

Primetime Mikea kako mi se nasmeši kao da pokušava da mi olakša ovo, ali I dalje se osećam isto tako poniženo kao I ranije. Možda ova Ideja I nije bila baš najpametnija.