„Ne razumem zbog čega dramiš uopšte. Kao da si ikada verovala u vračare." Lilly se odazove sa moje leve strane, dok pažljivo posmatra kako joj mlada žena izvlači pramenove i prigovara joj svaki put kada načini i jedan potez.
„Nisam, u tome je i stvar. Ovaj put je drugačije." Uveravam je, jer zaista jeste. Osećam se potpuno drugačije povodom ovoga, a ne znam zašto.
„Uopšte nije drugačije, samo ti se čini tako, zbog toga što.." namršti se dok govori ovo a zatim sledi sledeći prigovor frizerki: „Hej, lakše malo, ne želiš da mi uništiš kosu, jedan potez je bio dovoljan."
Prevrnem očima.
„Stvar je u tome, što niko ne može da ti pogleda u dlan i kaže da je tvoja budućnost zlo." Inna sa časopisom u rukama se konačno javi iza nas. „Zdrav život uz prženo meso? Ko uopšte čita ove gluposti?" baci novinski članak na sto i potraži druge novine.
„Bol će ti nanesti osoba, koju voliš. Šta bi to uopšte trebalo da znači?" upitam naglas, čak i ako je to više bilo pitanje, koje bih postavila sama sebi.
„Da sere?" Lilly mi odgovori, umesto mene. „Evs, zar možeš da veruješ i jednu reč nekoj tamo babetini, koja je umislila da može sa dlana da čita budućnost?" prevrne očima.
„A i šta te to muči toliko uopšte? Kao da bi te Louis ikada povredio."
„Zašto misliš da se radi o Louisu?" upitam. „I ne volim ga uopšte."
„Jok, nego si u vezi sa njim jer ti je život smor, aha, mene si našla da zezaš. Ma hajde, nije kao da se ne poznajemo 14 godina." Možda je Inna čak i upravu. Možda ga volim. Ali šta to menja uopšte? Trpeću i boleće me zbog njega. Koja je svrha onda svega ovoga?
„Hej, vidiš li ti razliku između ove razdaljine i ove? Neću da ti plaćam ako ne popraviš to." Lilly me prekine iz misli sa svojim ludačkim primedbama.
Kako ova žena pored nje ne poludi?
„Zašto bi onda svi u tom delu grada nju poštovali i toliko je činili svetom, ako onda zaista ne poseduje te moći?" ipak nastavim sa ovom temom.
„Zato što su glupi." Innin odgovor bude jasan. „A i ti počinješ da mi ličiš na njih zbog ovoga što pričaš." Prevrne očima.
„Ali Inna, kako ti nije jasno, trebalo je da je vidiš. Uhvatila je moju ruku i kao da je otišla u neki drugi svet." Nastavim da je uveravam. „Da si ti to videla, razumela bi zašto se ovako ponašam."
„Izvinite što upadam u razgovor, nije kao da prisluškujem ili nešto, ali nisam mogla da ne primetim. Da li pričate o babi Madrini iz napuštenog kraja?" frizerka se odazove, gledajući me u ogledalu.
Nakratko zastanem i razmislim kako je bilo ime Louiseve bake.
Ne.
Madrina sigurno nije.
Pogledam prema devojkama, koje već čekaju njen odgovor.
„Ne. mislim da mi nije rekla da se zove Madrina. Drugačije je." Odgovorim.
„Ne, naravno, to je njeno vračarsko ime. Pravo ime joj je Adalet." Druga frizerka doda.
Pokušam da vratim film u svojoj glavi i setim se njenog pravog imena.
„Da, mislim da je tako bilo." Potvrdim. „Vi.. vi je znate?" iznenadim se.
„Naravno, nju svako zna. Zanosna baka slavnog pisca."
Slavnog pisca? O čemu ona priča? Nisam znala da je njen unuk.. čekaj malo..
„Slavnog pisca?" upitam, tražeći objašnjenje.
YOU ARE READING
Fireproof
FanfictionOsim toga, što ljudi ne znaju kako probuditi plamen, tako ga ne znaju ni ugasiti. Osim toga što ne znaju kako vatru pobediti, tako isto ni kako protiv nje izgubiti. Dve osobe, koje ni od čega ne odustaju, konačno će upoznati nešto, od čega bi voleli...