Chapter 37

286 40 13
                                    

Louis' POV.

Još uvek zatvoren u sobi, okrenem Niallov broj uopšte ne oklevajući. Nema mi drugog izlaza. Lottie je oduvek obožavala Nialla i imali su neke simpatične zajedničke trenutke, koje ja baš i nisam najbolje shvatao. Uvek sam joj govorio kako je on ne zaslužuje i da treba da traži boljeg, ali nije me slušala. Mislim da bi, da joj se Niall sada nudi, bez oklevanja rekla da bi otišla sa njim i na kraj sveta. Oduvek sam znao da je Niall svim devojkama simpatičan, možda zato i ne želim da Everly nešto previše razgovara sa njim.

Moje društvo se sastavljalo od pet momaka i to me je ponekad znalo rastužiti. Liam je bio među njima i ako ne bi trebalo. Mada, više se i ne družimo toliko. Jedini, koji i dalje zaslužuje moju pažnju je Niall. I ako je veliki zavodnik, pravi je prijatelj. Na nikoga drugog se ne mogu osloniti.

Zayn jedino o čemu razmišlja je alkohol, Liam.. ah, za Liama i da ne pričam a Harry.. Harry ume da te sasluša, ali njegova glavna uloga je da bude sveznalac i ako u nešto nije upućen, onda su to devojke. Harry nikada, nikada nije imao devojku.

Naši sastanci bi bili prilično interesantni za neki smešni reality šou.

*********

Sedim na uglu svoje ulice, gde se obično uvek sastajem sa svojom bandom, u napuštenoj staroj kući, koju niko nikada ne posećuje. Obično dolazim poslednji, ovoga puta sam došao prvi, što je prilično čudno.

Uđem u staru, dobru prostoriju, gde sam uvek krio ostatke duvana i tako tih stvari, kako bih zamotao i popušio jednu pre nego što svi stignu.

Kada napipam ostatke od juče, uplašim se zvuka koji dopire iz ugla sobe. Ovde je mrak i ne vidi se ništa, tako da ne bih mogao odmah da prepoznam šta je to. Nikada se nisam plašio ove kuće ili mraka, ali ovo na neki način deluje pomalo jezivo. Možda se neko od njih zajebava sa mnom?

Zvuči kao da neko neprestano prevrće listove neke knjige ili sveske, ali zašto bi iko to radio u napuštenoj kući?

„Ko je tamo?" odjednm začujem blagi poskok. Dakle ko god da je tamo, on se mene uplašio koliko i ja njega.

„Louis?" konačno prepoznam glas i odahnem.

„Harry. To si samo ti. Idiote. Preplašio si me. Šta radiš ovde?" smotam cigaretu i uputim se prema svom prijatelju. Kada mu se približim, uguram cigaretu iz usta, namrštim se i izvadim mobilni, kako bih osvetlio sebi put.

Svetlo dopre čak do Harrya, koji sedi na podu i lista neku odvratnu knjižurinu.

„Jesi li znao da.." ugura prst u tu gadnu knjigu i počne da čita. „.. je teško precizno ispitivati dejstvo marihuane, s obzirom na činjenicu da ne postoji sistem u našem organizmu na koji ona ne deluje. Pored toga, ova droga u sebi kombinuje dejstvo različitih kategorija opijata, kao što su alkohol, sredstva za smirenje ili halucin.."

"Bla, bla. Boli me kurac." Preokrenem očima I uperim svetlo ka njemu. "Koji kurac čitaš to uopšte? I ti duvaš, stari. Znanje te neće odviknuti od toga."

"A jesi li znao da.." bez razloga na moje reči, on nastavi svoje gluposti I opet uperi prstom u knjigu I nastavi da čita. "..posle konzumiranja marihuane, njen glavni halucinogeni sastojak, THC , ostaje u organizmu od 3 do 30 dana u zavisnosti od metabolizma osobe?"

"Prevedi." Povučem dim iz cigarete pre nego što pogledam prema Harryu.

"Molim?"

"Ne govorim štreberski." Prevrne očima I skloni knjigu na stranu, a ubrzo mi iščupa iz ruke moju cigaretu I stavi je sebi u usta.

"Odvikavanje ti je trajalo prilično kratko." Počnem da ga zadirkujem.

FireproofWhere stories live. Discover now