Forever || Harry Styles

Chapter 1

Polako sam se rastegla na krevetu i protrljala oči, pa okrenula glavu prema prozor, kroz koji prodiru zraci sunca koji mi direktno udaraju u oči. Ustajem iz svog toplog kreveta i moje bose noge dolaze u dodir sa hladnim podom, od koga se na tren ježim.
Napolju je veoma oblačno iako ima sunca, što nije ništa čudno za London.

Mrzovoljno ustajem sa svog kreveta u kom mi je bilo toplo, pa lenjo stajem na noge i čkiljim na oči. Nešto što previše mrzim je ustati iz toplog kreveta na hladno. Za par meseci počinje leto, tako da tog problema neće biti sve do sledeće zime, zbog čega se smešim.

Odlazim u kupatilo i tuširam se, perem zube i sve usput što je potrebno. Pravo iz kupatila ulazim na druga vrata gde je moj orman. Uzimam crne farmerke iscepane na kolenima i crni duks sa kapom, obuvam crno-bele air max patike.

Kada sam završila sa oblačenjem, vratila sam se u sobu i dok sam prilazila noćnom stočiću po svoj telefon, slučajno sam zapela nogom od bež tepih, pa sam opsovala sebi u bradu.

Kada sam konačno završila sa svim psovkama koje sam mu dodelila, uzela sam svoj telefon i izašla iz sobe.

Laganim koracima silazim niz stepenice, a u kući je sve tiho, jedino se moji koraci čuju u ovoj velikoj vili. Na trenutak sam se namrštila, jer se obično nečiji glasovi čuju, a sad je neprijatna tišina.

Osvrnula sam se oko sebe i pogledala hodnjik koji je elegantan, raskošan, u jednoj reči bogat, dok o ostalim prostorijama je potrebno napraviti veliki spisak stvari koje su skuplje i ne znam koju bi stvar pre stavila na vrh. Sve je po ukusu moje "divne" majke koja ne mari ni za šta osim za to da ova vila izgleda što lepše.

"Teta Emily", dozivam ženu koja radi kod nas već godinama. Ubrzo mi je u susred krenula žena srednjih godina sa punđom na glavi, a njen osmeh je igrao na licu kao i uvek. Emily je naša kućna pomoćnica, a ja je smatram na neki način kao članom porodice, dok je ona za moje roditelje samo pomoćnica. Oni se nikad ne bi 'spustili' na taj nivo, da jednu običnu kućnu pomoćnicu smatraju članom porodice. Prevrćem očima na samu tu pomisao i pitam se, na koga ja ličim kad su njih dvoje potpuno isti, ponašaju se kao da novcem mogu promeniti svet i dobiti sve što požele, a u stvari ne mogu i oni su toga svesni, ali njih to ne sprečava da rade šta žele. Brzo protresam glavom, jer mi ne trebaju sad takve misli, dosta mi je toga.

"Amelia, dušo, ustala si", veoma prijatnim glasom mi se obratila, dok sam ja klimnula glavom i uzvratila joj osmeh.

"Teta Emily, ja izlazim", uzdahnula sam i pogledala u telefon, a ona je polako klimnula glavom i dalje smešeći se. "Gde su mi roditelji?" prevrnula sam očima na spomen njih, ali eto, radi reda pitam, čisto da izgleda kao da se intresujem, a u suštini me ni ne zanima, kao što ni njih ne zanima.

"Otac ti je otišao pre pola sata, a majka ti je u dnevnom boravku", pokazala je palcem na dnevni boravak, a meni ne pada na pamet da uđem i javim joj se. Čudi me da je ovako tiho kada je ona tu, obično se dere i viče na nekoga ili ćaska sa drugaricama, dok je ne zanima koliko se u stvari čuje u drugim prostorijama.

Uzdišem i odmahujem glavom, pa je pozdravljam i izlazim iz kuće. Pretpostavljam da je otac otišao u svoju firmu gde provodi veći deo dana, mada u poslednje vreme i nije baš često tamo, što ne znam razlog, a nije ni da me zanima. Majka je stalno kod kuće, lista neke glupe časopise o modi ili kao što sam spomenula tračari sa svojim drugaricama, što me tako iritira da nije normalno. Uglavnom se ni ne pozdravljam sa njenim 'drugaricama' koje su takve glupače. Oh, tačnije, ona je glupača, jer ne vidi koliko je one iskorišćavaju radi njenog novca i ugleda, kako bi bile u visokom društvu. Da me neko pita kako se zovu, ne bih znala ni prvo slovo njihovog imena koliko nisu bitne i ne zanimaju me.