Forever || Harry Styles

Chapter 22

Gledam izbezumljeno u taman zid ispred sebe, a Harry-eve reči mi odzvanjaju u glavi. Prošlo je samo par minuta od kad mi je rekao, a ja imam osećaj kao da su sati. Još uvek ne mogu da verujem da je Elena oteta, jednostavno mi izgleda nerealno. Momci su uznemireni, što me dodatno plaši. Nijedan nema mira, pa se nervozno šetaju po prostoriji. Ja sedim na trosedu, jer mi se telo samo od sebe počelo tresti, a u nogama kao da nemam snage i ne mogu da stojim. Trza me jak udarac, pa brzo usmeravam pogled na momke. Gledam kožnu stolicu na podu i uplašeno gledam u Zayn-a, koji udara po stolu i gura ga svom snagom, a sto udara od zid i pravi veliku buku. Neka jeza mi je prošla telom, pa sam ustala i prišla Harry-u koji je stajao par koraka od mene. Uhvatila sam ga za ruku i čvrsto ga stisnula. Osećam njegov zeleni pogled na sebi, a ja gledam u Zayn-a, dok ga ostali momci smiruju. Harry mi je uzvratio stisak i privlači me bliže sebi.

"Dodjavola!" Zayn se proderao i pesnicom udario od zid, gde je ostala rupa od udarca.

"Šta ćemo da radimo?" Niall nas je sve zabrinuto pogledao i uzdahnuo.

"Hoće li neko meni da objasni ko su oni?!" Osećam podrhtavanje u glasu i njihove poglede na sebi. Najviše me bode zeleni pogled koji je pored mene, ali nastavljam da gledam ispred sebe.

"Oni su veoma opasni momci i sa njima nema šale. Ne znam kako Elenini roditelji znaju njih i kakav dug imaju, ali čim su oteli Elenu, to je veoma ozbiljno." Slušam svaku Liam-ovu izgoverenu reč i svaka me ubija i probija mi uši. Oči mi suze, a disanje mi je otežano.

"Oni se ne šale, oni su uvek ozbiljni." Dobacio je Louis, a meni se vid muti od suza. Pod hitno mi treba vazduh, jer me nešto guši. Puštam Harry-evu ruku i okrećem se prema vratima. Brzo ih otvaram i izlećem napolje. Čujem različite glasove kako dozivaju moje ime, ali ja nastavljam da silazim niz stepenice i trčim niz dugačak hodnjik. Čim sam izašla na vrata, svež vazduh me je ošinuo i osećam poglede na sebi, dok prolazim kroz gužvu.

Odlazim iza kluba i naslanjam se na zid. Suze mi nenormalno padaju niz obraze i naslanjam čelo na zid, dok mi celo telo drhti od straha. Plašim se za Elenu, ne mogu da zamislim život bez nje. Imam osećaj kao da me svaki deo tela boli, a drhtanje ne prestaje.

Osećam nečiju ruku na mojoj nadlaktici i u sledećem trenutku sam okrenuta prema toj osobi. Osećam ruku na ustima i par puta sam trepnula da mi se vid razbistri od silnih suza. Gledam u kovrdžavu glavu ispred sebe, a njegova ruka polako popušta na mojim ustima i sklanja je skroz. Bacam mu se u zagrljaj i počinjem da jecam, a on me čvrsto stiska u zagrljaju.

"Tako se plašim, Harry! Ona mi je sve na svetu, ne bih podnela da joj se nešto desi." Osećam njegov još čvršći stisak, dok polako jednom rukom prelazi preko moje kose.

"Ššš....ništa joj se neće desiti, Elena će biti dobro!" Polako se odmiče od mene i hvata me za lice rukama. "Veruj mi!" Gledam u njegove oči koje su tamne od mraka koji nas okružuje i hrabre me. Moje telo reaguje na njegove reči i polako se smiruje. Osećam u sebi da mu verujem i kao da sam čekala samo njegove reči. Polako pogledom prelazim preko njegovog lica i zaustavljam se na njegovim usnama. Bez razmišljanja prislanjam svoje usne na njegove, što me dodatno opušta. Grli me oko struka i privlači me više sebi, dok ga ja grlim oko vrata. Pribijeni smo jedno uz drugo i prostora izmedju nas nema. Ovaj poljubac je sve što mi je trebalo u ovom trenutku, jer sam na trenutak zaboravila na sve i opustila se. Imam osećaj kao da smo jedno i ne želim da se ovaj poljubac završi. Po malo se penjem na prste, kako bih bolje obuhvatila njegove usne i čvrsto ga grlim oko vrata kao da će mi pobeći. Osećam njegov osmeh dok se ljubim i njegove ruke kako nežno prelaze preko mojih ledja. Telo mi se ježi od njegovog dodira i imam neki čudan osećaj u stomaku. Polako odvaja usne od mojih, a ja ga još uvek ne puštam. Naslanja svoje čelo na moje, dok njegove oči prelaze preko mog lica. Disanje mi se smirilo, a njegov pogled mi daje neki mir. Još uvek ne mogu da verujem koliko on utiče na mene. Dovoljan je samo jedan dodir da moje telo zadrhti, pogled da se izgubim, a osmeh da poludim za njim.