Listam kanale na TV-u, koji se redjaju jedni za drugim, a ništa pametno nema. Stavila sam glavu na crni jastuk i podigla noge, pa se pružila na trosedu. Postaje mi sve više dosadno, a na TV-u nema ništa što bi me zabavilo. David je otišao pre 20 min. i jedva sam dočekala kada će izaći na ova vrata, jer mi njegovo društvo sve teže pada, a pogotovo kada znam zbog čega je tu. Čujem udaranje potpetica kako se sve više približavaju vratima i odmah znam ko je. Jennifer je sa osmehom na licu ušla, a njena duga bela haljina je lepršala oko nje. Osmeh joj je odmah pao kada je ugledala samo mene u prostoriji, a ja sam se nasmejala, jer se vratila ona prava Jennifer, jer David nije tu, pa nema razloga više da glumi.
"Gde je David?" Prišla mi je bliže i pogledala oko sebe, verovatno u potrazi za David-om.
"Otišao je!" Izgasila sam TV, jer na njemu nema ništa zanimljivo i daljinski bacila na fotelju pored troseda.
"Kada je otišao?" Pratila je svaki moj pokret i namršteno me gledala.
"Skoro!" Uzela sam čašu sa sokom, koju sam nasula i otpila gutljaj.
"Zašto?" Popravila je kosu i spojila svoje usne, razmazujući crveni karmin.
"Ne znam!" Prevrnula sam očima na njena pitanja. "Da nije trebalo možda da traži dozvolu od vas da ode?" Počela sam se smejati, a ona se namrgodila.
"Amelia, nemoj da se zezaš!" Prekrstila je ruke i dodala. "I kako to ležiš?" Pokazala je na moj položaj.
"A kako to ležim?" Pogledala sam u svoje noge i podigla ruke u vis.
"Nije ti to mesto za ležanje, Amelia!" Oštro je rekla, dok me je ubijala pogledom. "Ustaj!" Povukla me je za ruku i povisila glas. Pa da, sve mora da bude po njenom i korektno.
"Ma daj, pusti me!" Otrgla sam svoju ruku iz njene i namrštila se. "Šta je tebi? U svojoj sam kući, mogu da ležim gde hoću!" Ustala sam i stala ljutito ispred nje. Stisnula je zube i okrenula glavu u stranu.
"U ovoj kući se nećeš ponašati kako ti hoćeš!" Ošinula me je pogledom. "Ovo je naša kuća i živećeš po našim pravilima!" Vikala je na mene, dok sam ja pratila njene pokrete ruke. Njene reči su me udarile kao šamar i nešto me je steglo u prsima. Gledam u nju, a ona je smrtno ozbiljna. Ovo sam mogla i da očekujem od nje, ali nisam mislila da će ove reči tako da bole. Rodjena majka mi je rekla da nemam pravo da se ponašam kako hoću u njihovoj kući. A ja? Kao da im nisam ćerka, kao da sam u kući stranaca. Okrenula sam glavu u stranu i zaustavila suze koje su mi se nakupile u očima.
"U redu, izvini što sam ti ćerka!" Pogledala sam u nju,da vidim hoću li izazvati kakvu reakciju kod nje, ali ništa. Izraz lica joj je potpuno opušten i u njenim očima vidim da ju je vaš briga. Ne mogu da verujem kako je ovako bez osećaja, kao da sam niko, kao da pričam kamenu.
Progutala sam knedlu koja mi je stajala u grlu i gušila me, ali sam nabacila osmeh na lice. Neću da vidi da su me njene reči povredile, a itekako da jesu. Uzela sam svoj telefon sa stola i krenula prema izlazu."Nazovi David-a i reci mu neka se vrati, obećao je da će biti na ručku kod nas!" Dobacila je iza mene, a ja sam je ignorisala. Da gori grad ne bih ga nazvala, nisam luda. Na vratima sam se srela sa Logan-om, ali sam ga samo zaobišla, a on je pogledao za mnom.
Popela sam se uz stepenice i otišla u svoju sobu. Bacila sam telefon na krevet i otišla da se istuširam. Skinula sam svu odeću sa sebe i spustila je po strani za pranje. Pogledala sam u ogledalu svoje telo i pogledala u modrice po stomaku, nogama i nadlakticama. Sve je ovo Logan-ovo delo, ovo sam uvek mogla da vidim na svom telu. Imam na nozi i ožiljak, koji sam dobila od Logan-a kada sam bila mala. Odlično se sećam, kada sam ga naljutila, ja dete nisam ništa znala, a on me je tukao, pa me gurnuo i udarila sam se od ogradu kod stepenica. I ovaj ožiljak na nozi mi je od toga, koliko sam samo plakala, bolelo me je, a on je kao i uvek bio hladan i nije ga zanimalo. Jutros sam se nekako izvukla, kada je Harry video masnice na telu, ali znam da ću jednom kad tad morati da mu kažem istinu. A masnice po licu su mi po malo vidljive, zato ih je David primetio, a mene ne zanima šta će on reći.
YOU ARE READING
Forever || Harry Styles
Fanfiction《 Ljubav se desi onda kada se najmanje nadaš, a tada je i najlepša. 》 Dosta toga zna da poremeti život i da ga nekome promeni za zauvek. Nečije pogrešne odluke će promeniti sve, pa čak i mogućnost za nastavak normalnog života. Zauvek je velika reč...