Forever || Harry Styles

Chapter 19

Otvaram oči, a oko mene je samo mrak. Teško dišem i malo sam se uzdigla iz kreveta. Opet ista noćna mora, iste crne oči. Sve me više plaši ovaj san i kad zatvorim oči, opet mogu da vidim sve isto iz tog sna. Gledam ispred sebe i samo me mrak okružuje. Na trenutak mi se učinilo kao da sam videla te crne oči, pa sam brzo pružila ruku prema lampi, koja je bila sa moje leve strane i upalila je. Blaga svetlost je obasjala sobu, ali dovoljna da mrak nestane. Počela sam da lakše dišem i okrenula sam glavu na drugu stranu. Harry je tiho disao i mirno spavao na stomaku. Njegove kovrže su mu prekrivale polovinu lica i izgleda prelepo. Mali osmeh mi se stvara na licu, jer imam priliku da ležim pored ovako lepog dečka i da ga gledam kako mirno spava. Nežno prstima ga pipam po ruci koja je prebačena preko mene. Pod prstima osećam njegovu nežnu kožu i polako sklanjam njegovu ruku sa sebe. Tiho ustajem i trudim se da ga ne probudim. Okrećem se oko sebe i slučajno kačim nogom od krevet, što pravi malu buku, ali dovoljnu da probudi Harry-a.

"Sranje!" Tiho psujem i hvatam se za nogu kojom sam se udarila. Stisnula sam oči, jer mi je mala bol prošla kroz nogu od udarca. Okrećem glavu prema Harry-u, da vidim da ga kojim slučajem nisam probudila, ali on i dalje mirno spava. Odahnula sam i tiho na prstima sam prišla vratima od balkona i izašla. Polako sam ih pritvorila, ali ih nisam skroz zatvorila. Naslanjam se na ogradu i gledam u nebo puno zvezda. Noć je topla, a neki blagi vetar duva i udara u moje gole noge. Ulice su osvetljene i veoma lepo izgledaju, sa svim tim velikim kućama. Čuju se zvukovi automobila i vriska i smeh nekih osoba, verovatno nekih pijanih tinejdžera, što je danas to veoma česta pojava. Buka nije jaka, ali sasvim je jasna, jer verovatno ova ulica se nalazi blizu, gde je saobraćaj veoma čest. Tiho uzdišem, dok mi prija ovaj svež vazduh. Hvatam se za obraze i osećam da sam vruća, i po malo me je strah onog sna, jer ga iznova sanjam i ne znam šta znači i tako je čudan. Imam osećaj kao da me one crne oči gledaju i van sna, kao da me posmatraju i prate svaki moj korak. Prstima sam stegla ogradu od balkona i malo zaturila glavu unazad i gledam u nebo. Svaka zvezda ima svoje mesto na nebu i svaka sija nekim svojim sjajem. Dok ih gledam, sve su male, ali bez obzira na to, njihov sjaj ih čini jačim i lepšim. Tako je i sa nekim ljudima, koliko god oni izgledali nevini i slabi, nikada ih nebi trebalo potcenjivati. Ljudi su takvi, ponekad su spremni na sve i koliko god ti mislio da se ljudi menjaju, to nije tačno. Treba uvek znati da svi imaju više lica i da je samo jedno pravo, a tokom vremena se sazna i koje je, jer ih oni sami pokažu.

"Zašto ne spavaš?" Hrapavi glas me trza iz razmišljanja. Okrećem se prema njemu i gledam ga naslonjenog na okvir od vrata sa prekrštenim rukama. Pogled mi je pobega na njegovo telo i gledam ga koliko savršeno izgleda. Podižem pogled na njegovo lice i primećujem da nije skidao pogled sa mene. Okrenula sam glavu u stranu i sklonila pogled sa njegan, dok sam se zacrvenila u obrazima.

"Ne mogu da zaspim!" Tiho govorim, dok ponovo gledam u ulicu ispred sebe. Osećam njegovo prisustvo pored sebe, ali ne okrećem glavu prema njemu, već nastavljam da gledam ispred sebe.

"Je li ti hladno tako?" Okrećem se prema njemu, pa gledam u svoje gole noge. Povlačim majicu rukama na dole, jer mi se modrice otkrivaju.

"A da li je tebi hladno tako?" Pokazala sam glavom na njegovo telo koje krasi samo crne bokserice. Odmahnuo je glavom i nasmejao se, pa sam i ja zajedno sa njim. "Zašto ti ne spavaš?"

"Isto kao i ti!" Okrenuo se prema meni i pogledi su nam se susreli.

"Nadam se da te nisam ja probudila?!" Skrećem pogled iza njega i uzdišem. Pomerio je ruku i stavio je na ogradu. Usput je okrznuo moju i vetar koji duva nije uspeo da me naježi kožu, kao što je samo njegov mali dodir.

"Nisi, odavno sam bio budan!" Usmerila sam pogled na njega i malo otvorila usta. Ma super, nije valjda da je video da sam ga posmatrala, dok je spavao, bar sam ja tako mislila.