Forever || Harry Styles

Chapter 38

Amelia' p.o.v

Smejem se plavoj devojci ispred sebe, koja skakuće veselo po dnevnoj sobi. Izvodi neke pokrete što mene tera na još veći smeh i još plus tome zapinje za sto i u poslednjem trenutku se hvata za crnu fotelju ispred sebe. Brzo sam skočila i prišla joj, a ona je prasnula u smeh i ustala, pa ponovo nastavila sa svojim ludim pokretima.

"Elena, dobro je!" Smejem se i povlačim je za ruku, a ona odmahuje glavom i hvata me za drugu ruku.

"A ne! Ti bi trebalo da mi se pridružiš, a ne da stojiš tu kao kip." Podigla je moju ruku i zavrtela me, a ja sam se veselo zakikotala. Iako sam srećna, ova devojka me čini još više srećnom, jer je pozitivna i vesela.

"Zar ne preteruješ? Nije kao da se tebi to sa Zayn-om nije desilo?!" Glasno sam se nasmejala, a ona je postidjeno spustila pogled i u sledećem trenutku joj je bio zanimljiviji pod od mene.

"Ja i Zayn smo drugo, Lia!" Stavlja ruku na čelo i vidim joj sitan osmeh.

"Slušaj, nemoj slučajno da si šta rekla Zayn-u, El!" Podigla sam prst u vis i zapretila joj, a ona je stisnula usne.

"Ne brini se, za to je tu Harry!" Pljesnula je rukama i ponovo se zavrtela i skoro pala na neku vaznu. Uhvatila sam je za ruku i povukla na trosed.

"Ako nešto razbiješ ja te neću braniti kod Harry-a, zato se smiri." Sele smo na taj isti trosed, a ona je stavila ruke na obraze i zagledala se u mene.

"Jesi li uživala?" Čula sam njen tihi glas, pa sam zatreptala.

"Elena!" Vrisnula sam postidjeno na njene reči, jer koliko god mi je drugarica nije mi baš lepo pričati o tome. Drago mi je što sam joj rekla da sam spavala sa Harry-em, jer mi je ona najbolja drugarica i kome ću reći ako ne njoj?! Ali sam se u narednih sat vremena od kad sam joj rekla, deset puta pokajala.

"Dobro, dobro!" Podigla je ruke u vis i suzdržavala osmeh koji joj igra na licu od kad je došla. "Ja jesam!" Tiho je rekla, a ja sam šokirano zinula i odmah je pogledala, dok ona nije shvatila šta je rekla. "Mislim...sa Zayn-om!" Stavila je ruku na usta, a veoma dobro vidim kako se smeje. Bacila sam se na ledja i stavila jastuk preko lica.

"Elena, zar te ne čeka Zayn kući?!" Promrmljala sam ispod jastuka, ali je taj isti jastuk ubrzo nestao iz mojih ruku.

"A ne, mlada damo, nećeš me se rešiti!" Nagela se preko mene i unela mi se u facu.

"Beži!" Nasmejala sam se i gurnula je, a ona je tresnula od pod.

"Ovo je bolelo!" Kroz jauk je rekla i podigla ruke, pa nekako se uzdigla i izvirila svoju lepu plavu glavu. "A znaš Lia da volim da te zezam?!" Nakrivila je glavu i umiljato me pogledala i prosto na takav pogled ne možeš, a da ne padneš.

"Znam!" Uzdahnula sam i pružila joj ruku da ustane, a ona ju je veselo prihvatila i sela pored mene.

"Drago mi je zbog vas, što ste se pomitili posle svega." Nakrivila je usnu, a ja sam na kratko zatvorila oči, jer su mi u misli došla ta sećanja. Tad sam mislila da sam izgubila Harry-a i nisam znala koliko ga je to bolelo, da se u tom trenutku vratio u groznu prošlost. Ali sreća je ipak bila na našoj strani i nije nam okrenula ledja.

"Ne mogu ti opisati koliko sam srećna trenutno." Nasmejala sam se, a El me je čvrsto zagrlila.

"I treba da budeš." Osećam njen poljubac u kosu, pa sam je jako stegla u zagrljaju. "A sad bežim!" Odmakla se iz mog zagrljaja i uzela svoj telefon u ruke. "Već dugo sam ovde, a obećala sam Zayn-u da ću se brzo vratiti." Ustala je i povukla svoju crnu majicu prema dole, jer joj se malo podigla i izgužvala.