Forever || Harry Styles

Chapter 37

Iznervirano gasim televizor i bacam daljinski što dalje od sebe. Zašto sve serije moraju biti ovakve? Zašto je ova ljubav ovoliko teška? Nikada mi neće biti jasno da je ljudima bitniji ponos od sreće. Ponekad sam mislila da je ljubav laka i da je u njoj sve divno, ali dosta puta mi je baš ta ljubav pokazala suprotno.

Ja sam sa Harry-em našla ono što sam oduvek tražila, ali ni nama veza nije savršena, jer kao i u svakoj ima problema. Možda jednostavno treba da se zadovoljimo onim što imamo i da ponekad su sitnice bolje od velikih stvari.

Prelazim rukama preko lica, a osmeh mi se stvara na samo jednu misao kovrdžavog dečka. Još uvek ne mogu da verujem šta sam sve saznala iz njegove prošlosti, a ponajviše da me voli. Zar sam stvarno zaslužila njegovu ljubav?! Mislila sam da neću skoro čuti te dve reči iz njegovih usta, ali eto, prevarila sam se.

Ustajem sa kreveta i ubrzo su moje bose noge došle u dodir sa hladnim laminatom. U prolazu mi je za oko upala moja čupava kosa na ogledalu, pa sam odmah pokušala prstima da je izravnjam, ali ništa. Pogledala sam oko sebe i u jednoj staklenoj posudi pronašla gumicu za kosu, pa sam je podigla i zavezala u neurednu pundju. Pogled mi pada na sat koji pokazuje da se još malo bliži ponoć.

Bosim nogama sam došla do vrata i izašla iz sobe. Krenula sam u potragu za Harry-em koji je pre nekih pola sata izašao iz sobe u nameri da jede, dok ja nisam bila gladna. Ali izgleda da sam se prevarila, jer mi se stomak oglašavao već nekoliko puta. Nemam problem da jedem kasno, jer tada većinom ogladnim i iskreno, najbolje se najedem. I ja nisam od onih koja posle ne može da zaspi, naprotiv, kao beba spavam.

Zbog svojih bosih nogu jedva i sama čujem svoje korake, pa sam strčala niz stepenice i zaputila se prema kuhinji. Za šankom sam jedino ugledala tetu Melindu koja čita neke novine. Malo sam se iznenadila što baš ovako kasno sedi tu i to sama.

"Teta Melinda, zar si još budna?!" Čim sam progovorila, ona se trznula i podigla avoj pogled sa novina na mene.

"Oh, uplašila si me!" Nasmejala se i stavila ruku na srce. "Jesam, čekam da mi se ispeče kolač." Pokazala je na šporet iz kog se i osetio neki divan miris.

"Zato ovako lepo nešto miriše!" Nakezila sam se i krenula prema frižideru, jer mi se glad još više probudila. "A zašto ovako kasno?" Pogledala sam je na kratko, pa onda vratila pogled na pun frižider i u njemu ugledala pršutu, pa sam je zgrabila i u ruke stavila par komada. Sa strane, na pultu sam ugledala neka peciva, pa sam bez razmišljanja uzela ih i počela da jedem zajedno sa komadima pršute.

"Harry me je zamolio da mu napravim, jer sutra imam slobodan dan, pa neću biti tu." Ustala je sa barske stolice i savila novine,pa ih sklonila po strani.

"Ah, taj Harry, baš mu se noćas jede kolač!" Sa punim ustima sam promrmljala i prevrnula očima, dok sam i dalje nastavila da jedem peciva koja su odlična.

"Eh, Harry uvek ima takve želje." Odmahnula je rukom i otvorila rernu od šporeta i okrenula kolač na drugu stranu.

"A gde je on?" Kad sam progutala ono u ustima, pitala sam je zbunjeno.

"U bašti je." Kroz osmeh je rekla, a ja sam skupila obrve.

"Šta će tamo?" Stavila sam u usta i poslednji komad peciva iz tanjira i obrisala ruke od krpu koja je bila pored.

"Ne znam." Slegnula je ramenima i stavila ruku preko usta, dok je zevala. "Oh, spava mi se, ali ovaj kolač neće još biti gotov." Pogledala je u šporet i uzdahnula umorno.

"Idi ti spavaj, teta Melinda. Ja ću paziti na kolač." Pokazala sam na njega, a ona je skrenula pogled na mene.

"Hoćeš li moći?" Nesigurno me pita, a ja sam popravila svoju i onako neurednu pundju i nasmejala se.