Forever || Harry Styles

Chapter 3

Teško otvaram oči i imam osećaj kao da mi nešto skače po glavi.
'Ne brini se, to sam ja!' Javio se moj glasić. Da, da, samo si mi i ti falio od ranog jutra.

Polako ustajem iz kreveta i od bola se hvatam za glavu. Glava mi puca, kao da će mi svakog trena otpasti.
'Kao da će biti neke velike štete i da otpadne?!' A daj, šta si se navrzo na mene jutros?

Sporim hodom ulazim u kupatilo i stajem ispred ogledala. Šminka od sinoć mi se skroz razmazala i imam crnilo ispod očiju od maskare. Izgledam očajno, kao da me je poplava izbacila.
'Jao, prepala si me!' Marš!

Skidam odeću sa sebe i bacam je u korpu za prljav veš, ulazim u tuš kabinu i puštam vruću vodu koja me je ubrzo opržila. Jauknula sam od vrele vode i brzo pustila ladnu. Posle pranja kose i tuširanja, uzimam peškir čime se brišem, a jedan stavljam oko sebe i odlazim da se obučem.

Pregledavam odeću i razmišljam šta bih mogla da obučem. Žensko sam, ne mogu da se odlučim. Znate ono, žensko koliko god odeće imala, nikad se ne može odlučiti šta obući i uvek će reći da nema šta da obuče. Ja imam samo prvi 'problem', dok drugi ne, jer imam puno odeće. Uzimam čisto belu majicu kratkih rukava i svetle farmerke.

Vraćam se u sobu, uzimam fen i sušim kosu, koja mi je kao trska. Svaki put kada je operem kao metla je, što me iritira da bih je sama počupala dlaku po dlaku.

Posle od prilike pola sata, kosa mi je bila suva, pa sam sklonila fen i uzela telefon. Ubrzo sam izašla iz sobe, jer ne mogu baš da budem dugo ovde, jer se brzo smorim.

Polako sam krenula niz stepenice i dok sam silazila niz njih pogledala sam koliko je sati. Na ekranu piše deset do dvanaest, pa strčavam niz stepenice i ulazim u kuhinju.

Za stolom sede Logan i Jennifer, to jest, moji roditelji, a teta Emily im postavlja doručak. Iznenadila sam se videvši oca kako sedi za stolom i čita novine.

"Dobro jutro", preko volje sam rekla radi reda, jer smatram da je veoma ružno samo proći, a ne pozdraviti osobe koje su tu, pa i bili to moji roditelji kakvi takvi. Podigli su svi pogled na mene i nezainteresovano klimnuli glavom. Ćuti, i to je dobro kako zna da bude!

"Dobro jutro, Amelia", rekli su moji roditelji u glas. Oho, ne mogu da verujem! Da li su se to oni meni obratili? Sela sam pored majke koja je čitala svoj časopis o modi.

"Teta Emily, molim te donesi mi sok od pomorandže i neku tabletu, ubija me glava", obratila sam joj se i namrštila se, jer me je upravo veoma jako zabolela da sam se na trenutak uhvatila za nju. Teta Emily je klimnula glavom i otišla po ono što sam tražila. Osetila sam mamin pogled na sebi, ali sam ga ignorisala. Znam da će me prekoravati za ono TETA Emily.

"Otkud ti ovde, zar nisi na poslu?" obratila sam se ocu i pogledala ga, jer mi je čudno da je tu. Na kratko je podigao pogled sa novina na mene.

"Imam danas slobodan dan, a tebe to i ne zanima", mrzovoljno je rekao i odmahnuo glavom, dok sam ga ja popreko pogledala. Izvini, molim te, svemogući!

"Samo sam pitala", prevrnula sam očima i uzdahnula od bola u glavi. Uvek mora da bude ovakav, hladan i nezainteresovan.

"Manje pitaj", jednostavno je rekao, dok nije podizao pogled sa onih novina koje bi mu najradije nabila u dupe koliko me nervira. Namerno sam lupila viljuškom od tanjir, što je napravilo buku, a ja sam se pravila da je slučajno.

"Pazi malo, ne znaš koliko je to skupo", Jennifer me je popreko pogledala i upozorila me, a ja sam joj se narugala kada nije gledala.

"Mogu da zamislim", pravila sam se kao da sam šokirana i stavila ruku na usta dok sam ih otvorila malo. Naravno, košta više nego ja! Kada žena nije normalna i daje celo bogatstvo na stvari koje su joj bespotrebne, pa bar ovako skupe. Što ne može da ima nešto obično, a ne nešto skupoceno i jedinstveno? Uzdahnula sam od muke i mog razmišljanja, pa sam počela lagano da udaram prstima po stolu čekajući tetu Emily da donese sok i tabletu.