Forever || Harry Styles

Chapter 4

Na putu do kuće mi je stalno u glavi onaj kovrdžavi dečko. Ne znam zašto, ali one njegove bezobrazne zelene oči me nerviraju, a i šarmiraju, a tek onaj osmeh sa rupicama! Jednostavno sam oduševljena izgledom njih i njega samog. Nije da me je nešto posebno šarmirao, jer videla sam ja dosta lepih momaka, ali u njegovim očima ima nešto posebno. Nešto tajanstveno, a ujedno i očaravajuće, da ne možeš, a da se ne zagledaš u njih.

Protresam glavom, jer ni sama ne znam o čemu ovo razmišljam? Dečko jeste lep, ali me je u startu iznervirao i to je sve.

Parkirala sam svoj auto u garažu i izašla iz njega, pa ga zaključala. Popela sam se uz stepenice, a malo je falilo da zapnem od stepenicu po ko zna koji put ovde. Svaki put mi se ovo desi. Zašto? Zar moram ovoliko smotano da izgledam? Kao neko dete se sapinjem. Samo još fali da se sapinjem sama od sebe.

Čim sam ušla u kuću i zatvorila vrata, ispred mene se stvorila teta Emily.

"Dobrodošla, Amelia", pozdravila me je sa onim njenim osmehom.

"Zdravo, teta Emily", osmehnula sam joj se i krenula da je zaobiđem, ali me je zaustavila.

"Imam nešto za tebe, sačekaj tu", pokazala mi je rukom da budem tu gde jesam, a ja sam klimnula glavom, dok je ona otišla. Lupkala sam nogom od pod i malo grickala nokte na rukama, dok sam čekala da se teta Emily vrati. Pogledala sam u neku sliku koju ni sama ne mogu da definišem, jer ne znam šta je naslikano, ali verovatno ne zna ni Jennifer. Ja stvarno ne znam gde ona skuplja ovake gluposti koje koštaju Bog zna koliko, a ni sama ne zna koja im je svrha.

Okrenula sam glavu kada je nešto zašuškalo i ugledala tetu Emily sa buketom cveća.

"Ovo je doneo poštar za tebe", oduševljeno je rekla, a ja sam je iznenađeno pogledala.

"Meni?" pokazala sam rukom na sebe i pogledala u buket cveća sa belim lalama, a ona je klimnula glavom. Pružila mi je buket cveća, a ja sam ga uzela. "U redu, hvala", malo zbunjeno sam rekla i krenula prema sobi, dok mi je kroz glavu prolazilo ko bi ovo poslao meni.

Čim sam ušla u sobu, spustila sam ključeve od auta i telefon na stočić. Pomirisala sam cveće koje veoma lepo miriše. Među njima sam ugledala neki beli papirić i uzela ga.

'Nadam se da ti se sviđa, lepo je baš kao i ti?!' - David

Iznenadila sam se pročitavši poruku ispisanu na belom papiriću. Ne mogu da verujem, David mi je poslao buket cveća!

Nasmejala sam se se njegovom lepom gestu, ali imala sam čudan osećaj. Ne znam zašto, ali mi ovde nešto ne ide baš fino. Zašto bi mi poslao cveće, a ni ne znamo se kako treba. Mislim samo što smo se sinoć upoznali, a on već šalje cveće.

Uzela sam vazu u koju sam natočila vode, pa stavila buket u nju.

***

Zavezala sam kosu u niski rep, pa spustila rukave od crnog duksa koji je bio na meni, jer sam malopre prala ruke od brisanja prašine. Bilo mi je dosadno, pa sam sama uzela da obrišem svoju sobu. Šta fali, nisam crkla?!

Pogled mi je pobegao na lale u uglu moje sobe, koje su bile na noćnom stočiću i koliko toliko krasile sobu. Malo su se osušile, jer je prošlo tri dana otkad sam ih dobila od Davida. Nisam mu se zahvalila, jer ne znam ni kako. Nemam njegov broj, a i ne znam gde živi, a sigurno ne bih otišla kod njega i da znam.

Čula sam se sa El, super joj je sa Zaynom i drago mi je zbog toga, ali malo sam sekptička kao i sa svakim njenim dečkom, da je ne povredi ili joj slomi srce. Ne bih mogla podneti da je gledam slomljenu, ne onu nasmejanu Elenu, koja je do ušiju zaljubljena u njega.