Forever || Harry Styles

Chapter 26

Par minuta sedimo u tišini, a meni pogled luta svugde. Trudim se da Harry ne primeti moj pogled, koji beži po njemu. Okrenula sam glavu na drugu stranu i duboko udahnula. Ne mogu normalno da se koncentrišem u njegovoj blizini, a oči mi uvek beže na njega. Koliko puta me je samo uhvatio kako ga gledam i uvek se zacrvenim. Srce mi zatreperi čim me pogleda, i kada ne gleda, mogu da osetim njegov neverovatni zeleni pogled.

"Znaš....želim to da promenim!" Okrenula sam glavu prema njemu, a on me je već gledao.

"Šta?" Zbunjeno sam ga pitala, jer sam se na trenutak zamislila i zaboravila zašto je to rekao. Polako je ustao i pružio mi ruku. Skupila sam obrve i podigla pogled na njega.

"Dodji!" Nasmešio mi se, a ja sam stavila svoju ruku u njegovu. Povukao me je, pa sam ustala.
Nije mi pustio ruku, već mi je čvršće stisnuo i približio me bliže sebi. Srce mi je veoma jako udaralo, da imamo osećaj da ga je i on mogao čuti.
"Nisam već godinama imao priliku da pored sebe imam žensku osobu, a za to sam ja kriv." Gledao me je pravo u oči i nežno rukom sklonio pramen moje kose sa lica. "I želim to da promenim!" Ponovio je svoje reči od malopre.

Samo ga gledam, slušam i ništa ne progovaram. Ruke mi se znoje od neke nervoze, a očima prelazim preko njegovog lica.

"Amelia....ti si mnogo lepa devojka, sama tvoja pojava mi je privukla pažnju!" Uzdahnuo je,pa nastavio. "Nijedna devojka me nije zainteresovala kao ti. Smiruješ me na neki neobičan način, nešto što već odavno tražim." Svaka njegova reč, kroz mene prolazi kao trnci.

Srce mi sve više ubrzava, leptirići mi u stomaku vode rat, a ja ne skidam pogled sa njegovih očiju.

"Svidjaš mi se, Amelia!" Ono što već danima, pa i mesecima maštam da čujem od njega, upravo mi je rekao. Zinula sam od iznenadjenosti, a usne mi se same izvijaju u osmeh.

"Možeš li da ponoviš, molim te?!" Tiho sam ga pitala i jedva progovorila od uzbudjenosti.

"Svidjaš mi se!" Ponovio je i gledao moju reakciju. Osećam njegove prste kako se isprepliću sa mojima, a meni skoro suze kreću od sreće.

Ne znam da li je ovo san, ali ne želim nikada da se probudim, jer je ovo nešto najlepše što mi se desilo do sada.

"Ne mogu da te izbacim iz glave, borim se sam sa sobom kada da te ovo pitam....!" Zagrizao je donju usnu i nasmejao se. "Da li želiš da mi budeš devojka?" Stavila sam ruku na usta i od sreće počela da se smejem.

Ne mogu da verujem da se ovo desilo, mislila sam da neće nikada. Nasmejao se i on, a ja sam skočila na njega i prislonila svoje usne na njegove.

"Da!" Odgovorila sam mu ljubeći ga, a on me je obgrlio rukama i podigao. Počela sam se smejati, a naši jezici se bore izmedju sebe i trudio se da dodjemo do daha, ali ne želimo da prestanemo i da se odmaknemo jedno od drugog.

Zagrlila sam ga oko vrata i pribila se uz njega što je više moguće, a on me je zavrteo. Bože, koliko sam trenutno srećna, ne znam da li sam ikada više i bila. Neverovatan je osećaj znati da i on oseća isto što i ja, i to se ne može uporediti nisačim.

Polako me spušta na tlo i malo se odmiče od mene. Ubrzano dišem, dok dolazim do vazduha. Hvatam ga rukama za lice i pogled mi beži po njemu, ne mogu da verujem da je sada moj, samo moj.

"Tako sam srećna!" Suze su mi se nakupile u očima, pa sam par puta zatreptala da bi ih zaustavila.

"Samo o tebi razmišljam, Amelia! Nisam se nadao da će mi se jedna devojka ovako uvući u srce." Prislanja svoje čelo na moje, a na našim licima su veliki osmesi.

"Ti si dečko koji mi se podvukao pod kožu veoma brzo!" Široko se nasmejao i prislonio svoje usne na moje. Polako se ljubimo i uživamo u trenutku, koji je neverovatan.