Forever || Harry Styles

Chapter 43

           Harry' p.o.v.

Još jednom sam je, sasvim nežno poljubio u obraz kako je ne bih probudio, a to sad i nije poželjno. Tako je lepa, da bih mogao satima da je gledam, ma šta satima, danima! Tako bezbrižno spava i ne želim da joj to bilo šta pokvari, tako da to neću ni dozvoliti. Toliko toga je doživela i to još od malena, da sam čak par puta pomislio da smo slični, jer smo doživljavali slične stvari, bili žrtve nasilja. Da, kažem bili, jer Amelia tako nešto više nikada neće doživeti, sam ću se postarati za to.

Nasmešio sam se, dok sam je posmatrao kako spava, ali se ona malo promeškoljila kao da je osetila da je neko posmatra, u ovom slučaju ja, ali svejedno. Brzo sam se uozbiljio i ustao veoma polako sa kreveta i tiho krenuo prema vratima trudeći se da ne napravim buku koja je može probuditi.

Zatvorio sam vrata za sobom i brzim koracima krenuo niz hodnjik, pa onda niz spiralne stepenice koje su me, moram da priznam, uvek nervirale i ne, ne znam zašto, ali to i nije nešto bitno što bih na glas rekao, jer koga briga za to.

Uleteo sam kao neki manijak u dnevnu sobu, pa može se reći da je to, jer ima sve elemente za taj naziv. Ali, naravno, to njih nije omelo da nastave da rade ono što i pre mog ulaska.

Zayn i Liam su sedeli na trosedu i nešto pričali, pretpostavljam neke gluposti, dok je Louis sedeo u fotelji sa prebačenom nogom preko druge onako muški i gledao TV, a Niall je stajao naslonjen na zid pored prozora i tipkao nešto po telefonu. Prevrnuo sam očima i otpuhnuo kroz nos, dok oni nisu obraćali pažnju na mene.

"Hej, tu sam!" Ironično sam dobacio i mahnuo rukom, pa im privukao pažnju, jer su sad svi gledali u mene. "Dižite svoje lenje guzice i idemo!" Glasno sam uzviknuo i na trenutak sam pomislio da možda mogu da probudim Ameliu, ali ne, ne verujem. Na spratu je i par soba niz hodnjik na kraju, tako da ne. Niall me je značajno pogledao u smislu 'kretenu, ja stojim!', a ja sam ponovo prevrnuo očima. Mislim, pored njih to i nije ništa čudno, jer su veliki debili, mada ne mislim to ozbiljno, prijatelji su mi. "Ti i onako ostaješ!" Uperio sam prst u njega, pa je on stavio svoj telefon u džep, a ostali su uzbudjeno ustali.

"Baš ja moram?" Niall je napravio grimasu i tužan izraz lica da se vidi da mu je krivo. "I meni se ide!" Prekrstio je ruke i nadurio se kao malo dete. Koga ja ostavljam da bude sa Ameliom, majko moja!

"Svima se ide, Niall!" Louis je veselo rekao i protrljao ruke spremno. Niall je krenuo da mu odgovori, ali sam ga na vreme zaustavio kako se ne bi pokačili, jer bi se i ova dvojica umešali.

"U redu, dosta!" Podigao sam ruke i pogledom ih upozorio da se tu zaustave, jer im je bolje da ne nastavljaju. "Dogovorili smo se!" Pogledao sam u Niall-a, a on je prevrnuo očima i klimnuo glavom.

Mogao sam da odlučim da neko drugi bude ovde sa Ameliom i premišljo sam se izmedju Niall-a i Liam-a, ali Liam je pametan da bih ga ostavio ovde, potreban mi je, dok je Niall odgovorniji. Louis i Zayn izgledaju opasno što mi je trenutno potrebno, pa sam se lako odlučio. Najradije je ne bih ostavio ni sa jednim, ali ja najmanje mogu da ostanem, tako da jedan mora. Više od jednog da ostavim nema šanse, jer bi uspeli da se pokolju izmedju sebe i to baš u ovoj situaciji, moram na sve da mislim. Voleo bih ja da ostanem sa Ameliom, jer sam ja najbolji, ma ne, nisam umišljen, samo vam se čini. Šalim se, svi smo govna!

Na trenutak sam se nasmejao sam sebi, a od njih sam dobio čudne poglede. Odmahnuo sam glavom i podigao obrvu u fazonu 'šta je?'. Više čovek ne može ni da se nasmeje, a da ne pomisle da je puko.

"Tebe baš Amelia radi, a?" Zayn se osmehnuo, a ostali su se glasno nasmejali, pa sam morao veoma malo da im se pridružim, šta ću, jače je od mene.

"Ne, nego razmišljam sa kojim debilima se ja družim!" Odmahnuo sam glavom i krenuo da prevrne očima, ali sam se zaustavio. Jebote, prečesto to radim sa njima.