Forever || Harry Styles

Chapter 33

Očima prelazim preko David-a, pa onda na Ben-a. Bes u meni raste i neke sitne suze mi se stvaraju u očima. Stiskam vilicu, toliko da su me zubi zaboleli. Vidim na David-ovim usnama kako je oblikovao moje ime, a Ben ga je na kratko pogledao, pa onda mene.

"Ostaviću vas same!" Ben je tiho rekao i streljao David-a pogledom, pa krenuo prema izlazu. Pogledao me je, a ja ne skidam besan pogled sa David-a. Prošao je pored mene i ubrzo sam iza sebe mogla da čujem njegove korake kako se udaljavaju. Jedva sam pokrenula noge i polako koračala prema njemu.

"Amelia, mogu da objasnim?!" Progutao je neku knedlu u grlu i uzdahnuo.

"Kako sam mogla da budem glupa?!" Nasmejala sam se od muke i stavila ruku na usta. "Ti si kriv za sve što mi se desilo!" Proderala sam se, a moj glas je odzvonio u ovom prostranom dnevnom boravku.

"Nije tako...." Odmahnuo je glavom, ali sam ga ja prekinula.

"Molim!?" Raširila sam oči i zinula iznenadjeno. "Da li si ti svestan da sam čula šta je tvoj otac rekao?!" Raširila sam ruke i stianula zube.

"Dodjavola, nisi trebala to da  čuješ!" Udario je nogom od sto koji se pomerio u stranu od udarca. "Sve bi lakše bilo!" Dodao je i stavio ruke na lice.

"E pa, vidiš, ipak sam čula!" Zagrizla sam donju usnu i jako je stisnula. "Kako si mogao, David-e?" Suze su mi se povukle istog trenutka kada sam mu prišla,jer sam besna na njega.

"Zaljubljen sam u tebe!" Ponavlja isto svaki put kako bi se izvukao i još više me razbesneo.

"Nemoj mi tih fora!" Viknula sam na njega. "Zar je to bio razlog da mi sve ovo uradiš?" Gurnula sam ga, a on se pomerio par koraka. "Zar sam to jebeno zaslužila?" Stavila sam ruku na glavu, a grlo me po malo pecka zbog vike.

"Spreman sam na sve za osobu koju volim!" Sada je on dreknuo na mene, a ja sam se skamenula na njegove reči. Upravo mi je rekao da me voli?! Oči su mi zasuzile, pa sam se okrenula i stavila drhtavu ruku na lice.
Zašto se meni većinom dešavaju samo pogrešne stvari?

"Ćuti!" Tiho sam rekla i podigla ruku da prestane.

"Volim te, u čemu je problem?!" Glasno je rekao iza mene, a ja sam se malo štrecnula.

"Ćuti!" Ponavljam ponovo isto i stavljam ruke na uši. Ne želim tako nešto od njega da čujem, uništio me je. "Ti nemaš pravo to da govoriš!" Dreknula sam na njega, ali još uvek nemam snage da se okrenem prema njemu. Uhvatio me je za podlakticu i okrenuo me prema sebi.

"Zašto nemam pravo?" Uneo mi se u facu, a ja sam se malo odmakla. "Zato što to očekuješ od Harry-a, zar ne?" Nasmejao se, a ja sam se namrštila.

"Njega nemoj da spominješ!" Odgurnula sam ga od sebe i otrgla svoju ruku iz njegove. "Ti nisi onaj David koga sam upoznala na početku." Odmahnula sam glavom. "Mislila sam da ćeš mi pomoći, ali je samo bilo gore i to zbog tebe!" Pokazala sam prstom na njega, a on se nasmejao.

Nije ni svestan šta sam sve pretrpela samo zato što je on poželeo da bude sa mnom. Koga sam najviše krivila su moji roditelji, mislila sam da je to njihovo delo, a u stvari je David to smislio. Ali ne, nisu oni ništa manje krivi od David-a, jer su pristali na nešto takvo i svesno gurnuli svoju ćerku u propast. Krivim ih sve podjednako, od prvog do zadnjeg. Ja kao da sam rob i mogu da rade sa mnom šta žele, ali ne, neću im više dozvoliti.

"Znaš, kada sam te onog dana video ispred kluba medju njima i još si se znala sa Harry-em, nisam mogao da dopustim da još jedna devojka bude njegova!" Stiskao je šake i zamišljeno gledao u mene.

"O čemu pričaš ti?" Zbunjeno sam ga pitala, jer ne znam o čemu priča i kad me je to video?

"Sećaš se onog dana kad si sa drugaricom izašla ispred njegovog kluba?" Stiskao je vilicu, a ja sam skupila obrve. "Ja sam sa svojom ekipom napao Harry-a i njegove! I baš tad sam te ugledao sa njima." Nakrivio je jedan ugao usana u osmeh. Progutala sam knedlu koja mi je zapela u grlu, a sećanja su mi se vraćala pred očima. Dečko u crnom sa kapuljačom, gledao je u mene, a ja sam imala osećaj kao da ga znam i znala sam ga...to je bio David.