Forever || Harry Styles

Chapter 53

Osećam kako mi je hladno kod prstiju za razliku od ostatka delova mojih nogu, pa sam ubrzo imala dodir sa nečim mokrim. Namrštila sam se, pa malo promigoljila prste na nogama, ali se to ponovo nastavilo. Otvorila sam oči, ali malo sačekala da se priviknem na svetlost, pa brzo pogledala prema svojim nogama da vidim šta mi remeti san.

"Ares", promrmljala sam pospano i nasmejala se na golicanje njegovim jezikom po mojim prstima. Brzo je skočio preko mene i skoro mi se uneo u lice, a ja sam vrisnula od iznenađenosti, a on je radosno poželeo da me lizne, ali mu nisam dozvolila. "Kako si uopšte ušao u sobu?" Upitala sam ga baš kao da bi mogao da mi odgovori, pa pogledala u vrata koja su oškrinuta. Osetila sam meškoljenje pored sebe, pa sam prebacila pogled na Harry-a koji se budio. "Beži, probudićemo Harry-a", obratila sam se Ares-u, pa ga smakla sa sebe, dok je on teške volje sišao sa mene i kreveta.

"Harry je već budan", pospano je rekao pored mene i povukao me prema sebi, da sam se sudarila sa njim.

"Nisam ja kriva", podigla sam ruke braneći se, pa sam se na glas nasmejala kada sam se skoro na njemu našla.

"Nešto mi je draže tebe kazniti", još uvek je zatvorenih očiju rekao, a ja sam se osmehnula i prošla rukama kroz njegovu kratku, ali opet nežnu kosu.

"Ne sumnjam u to." Poljubila sam ga u ugao usana, a on me je počastio sa svojim zelenim očima otvorivši ih. "Dobro jutro, spavalice", kroz kikot sam rekla, pa ga počela ljubiti okolo usana.

"Dobro jutro, bezobraznice", sa osmehom mi je uzvratio, a u meni se sto različitih životinja probudilo. Preokrenuo nas je, tako što se sad on našao na meni, pa nisam imala mogućnosti da se mrdnem, a i nije da sam se bunila. "Već si počela da me izazivaš", naposletku je dodao, pa očešao svoj nos od moj, dok sam ja osećala njegovu težinu na sebi.

"Ne izgledaš mi kao da ti smeta", tiho sam rekla, pa ga ponovo prevarila krenuvši da ga poljubim, ali nisam.

"A znači želiš da ti pokažem kada mi smeta?" Podigao je jednu obrvu i vragolasto se nasmejao, a ja sam suzdržavala svoj osmeh.

"Zašto da komplikujemo kada možemo na jednostavan način?!" Prošaputala sam, pa ga uhvatila za potiljak i poljubila ga. Divan trenutak za dobro jutro! Povukla sam ga još više sebi, dok je on obuzeo moje usne nemajući u planu da ih skoro pusti.

Srećna sam, moje srce to oseća, ja to osećam, a i on. Osećamo koliko su naša osećanja jaka i velika, da nam ni jedan grad nije ravan. Dovoljni smo mi i potpuni smo, za sve i svakoga.

Odmakao se malo od mene kako bi smo došli do vazduha, ali ja sam imala potrebu za još. Mislim da se nikada neću zasititi njega i njegovih usana. Ne želim uopšte i da se razdvajamo, jer smo imali i previše razdvojenih trenutaka.

"Divan trenutak za započeti jutro." Namignuo mi je, a ja sam imala osećaj kao da se topim ispod njega, dok mi je osmeh igrao na licu, i da želim ne mogu ga skloniti.

"Da možemo proveli bi smo dan ovako zajedno", promrmljala sam mu u usnama, pa ga još par puta poljubila, dok sam se trudila da mu se što više umiljavam, jer mi je premalo dodira i hoću više.

"A šta nas to sprečava?" Uzdahnuo je kada sam mu povukla donju usnu i počela ostavljati vlažne poljubce duž njegove vilice. Poželela sam ga obgrliti i nogama, ali su mi trenutno noge zgnječene njegovim telom.

"Obaveze", kratko sam odgovorila, pa prestala da mu pružam zadovoljstvo poljubcima i pogledala ga u još uvek sanjive zelene oči.

"A kakve ti to imaš obaveze?" Podigao je svoje obrve nasmejano i prislonio svoje čelo na moje, a ja kao da sam najednom izgubila vazduh od njegove blizine i pogleda koji me čini njegovom, potpuno njegovom. "Osim prema meni", dodao je tiho i nežno poljubio moj nos koji me je zagolicao, a ja sam se nasmejala, toliko da su me skoro obrazi zaboleli.