Forever || Harry Styles

Chapter 36

Zatvaram vrata od Harry-evog auta i izlazim napolje. Noć je već pala, pa svetiljke obasjavaju već dobro poznati parking. Povlačim svoju tamno plavu majicu prema dole, a neka vrućina me hvata. Leto je već počelo i noći više nisu hladne kao što znaju da budu.

Harry jako lupa vratima od kola i pritiska dugme na ključu koje je zaključalo auto. Brzim koracima sam krenula prema njemu, koji je već par koraka odmakao od auta i krenuo niz parking.

"Harry!" Stigla sam ga i uhvatila ga za lakat, pa ga okrenula prema sebi. "Smiri se, ljubavi!" Tiho mu goborim i nežno prstima prelazim preko njegove ruke trudeći se da ga smirim, jer se vidi da je ljut i ne može da bude miran.

"Pokušaću!" Klima glavom i hvata me rukama za lice. Ljubi me u usne i par sekundi ih drži na mojima, pa se odmiče. Hvata me za ruku i isprepliće naše prste, pa zajedno krećemo niz parking. Trudim se da idem što brže, jer Harry ima velike korake i brz je, dok sam ja spora i sve više sam uverena da nemam kondicije.

Prilazimo klubu i po prvi put vidim da nema gužve. Tu je samo jedna grupica devojaka i ispred vrata stoji dečko kome još uvek ne znam ime, a stalno ga vidim sa Eric-om. Dobili smo pažnju devojaka pored kojih smo prošli. Svaka me je odmerila pogledom, a Harry-a bukvalno skinule pogledom. Pogledala sam ih i nakrivila glavu prema njima, dok su se one pogledale izmedju sebe.

"Martin, gde je on?" Harry se obraća dečku u crnom, kome konačno čujem ime.

"Unutra je sa Eric-om." Pokazuje iza sebe na ulaz u klub, a Harry klima glavom.

"Ne puštaj nikoga unutra." Harry strogo govori, a Martin klima glavom i namešta slušalicu koja mu je u uvetu. Harry me povlači za ruku i zajedno ulazimo unutra.

Sasvim polako mogu da osetim kako je prostor unutra zagušljiv i postaje toplije nego napolju. Uhvatila sam majicu i odmakla je malo od svog tela kako bih se rashladila, jer mi postaje sve više vruće, a i neka mala nervoza me hvata.

Čim smo ušli u prostoriju u kojoj uvek bude ljudi, a sada nema nikoga, pogled mi je odmah odlutao na David-a koji sedi na stolici, a iznad njega je Eric.

Pogledom sam prešla po klubu, a pažnju su mi privukli par srušenih stolova i jedna slomljena stolica. Prvi put vidim da nema Mike-a za šankom, a na policama gde stoje skupocena i raznovrsna pića, ima par slomljenih i sigurna sam da je za to kriv David.

Stiskam Harry-evu ruku dok se krećemo prema David-u. David lenjo podiže pogled na nas i par sekundi ga zadržava na meni, pa ga onda spušta na naše ruke. Vidim po izrazu lica kako je nezadovoljan i uopšte mu se ne svidja ono što vidi ispred sebe.

Harry mi uzvraća stisak i privlači me bliže sebi, a meni se na licu stvara mali smešak, jer sam zadovoljna i drago mi je što David može da vidi da smo se pomirili.

"Šta radiš ovde?" Harry-ev hrapavi glas ga je ljutito upitao, a njegove zelene oči su ga streljale pogledom. David se kiselo nasmejao i pokušao da ustane, ali nije uspeo, pa je pao ponovo pao na stolicu. Mogu da primetim po njegovim pokretima da je pijan, a i oči su mu polu zatvorene.

"Došao sam da te obidjem i pozdravim." David se zacerekao i počeo glasno da se smeje, dok na Harry-evom licu vidim pomeranje vilice i znam da stiska zube.

"Eric, idi kod Martina!" Harry se okreće prema krupnom čoveku u crnom, a on je klimnuo glavom i bez prigovora napustio prostoriju.

"Zar nije divan pozdrav?!" David je podigao ruke u vis i pogledom prešao preko kluba, dok nije skidao svoj odvratni osmeh sa lica. Harry je izvukao svoju ruku iz moje i pustio je, pa onda prešao rukom kroz kosu.

"Naravno, ne može bolji biti!" Ironično je Harry dobacio i nakrivio usne.

"Oh, veruj mi da može, ali eto, za početak samo ovo." Uzvratio je David i namignuo mu, dok je Harry nakrivio glavu.