Forever || Harry Styles

Chapter 25

Misli su mi veoma daleko i ne slušam o čemu roditelji pričaju sa David-om. Oči mi po malo suze, telo mi je tu, ali ja kao da nisam. Trebalo bi da završim ovu glupost, da prestanemo da glumimo i da im kažemo da ih mi od samog početka lažemo i da nismo zajedno. Trebala bih da pričam sa David-om, dok ovo nije otišlo predaleko.

Pogledala sam u David-a, a on se smeškao mojima i pričao nešto sa njima. Ovde smo već dva sata i počinjem da ludim sa njima. Dupe me boli od sedenja i uši me bole od njihovog stalnog pričanja, a najviše od majčinog kreštavog smeha.

Prelazim prstima po čelu i uzdišem, ne mogu više da izdržim ovde sa njima. Malo sam mrdnula David-a i trudila se da bude neprimetno. Pogledao je u mene, a da sam mu očima pokazala da idemo. On je skupio obrve i odmahnuo glavom kao ne razume, a ja sam prevrnula očima.

"Nešto ti treba, Amelia?" Jennifer je progovorila, a ja sam pogledala u nju. Pratila me je pogledom, dok je Logan nameštao kravatu, pa i on pogledao u mene.

"Hoću da ja i David idemo!" Jennifer je podigla jednu obrvu i polako razmazala rozi karmin na svojim usnama.

"Zašto?" Zbunjeno je rekla, a ja sam neprimetno prevrnula očima. Zato što ne mogu da vas slušam više! Eto to bih najradije rekla, ali nisam u poziciji da mogu. Logan-ov pogled me probada i veoma dobro znam da je spreman na sve.

"Želim da budemo....sami!" Jedva sam prevalila preko usta ove reči, pa sam se ujela za usnu. Osećam David-ov pogled na sebi i znam da je iznenadjen, ali će valjda shvatiti da sam morala to da kažem.

"Oh, pa dobro!" Ustala je i povukla svoju haljinu prema dole. Ustala sam i ja, pa je za mnom ustao i David.

"Drago nam je što si došao, David-e!" Logan mu je pružio ruku i rukovao se sa njim. Ja sam ih samo pogledala i krenula prema izlazu. Osećam iza sebe David-ovo prisustvo, pa sam otvorila vrata. David je zatvorio vrata i uhvatio me za ruku i zaustavio me.

"Da li stvarno želiš da budemo sami?" Vidim neku malu nadu u njegovim očima, a ja sam se nasmejala od muke.

"Ne budi glup, naravno da ne! Treba da razgovaramo!" Izvukla sam svoju ruku iz njegove i krenula prema njegovom sivom audiu. "Hajde, gledaju nas!" Primetila sam moje na prozoru kako nas gledaju i totalno su me izludeli.

"Šta?" Zbunjeno je rekao, a ja sam prevrnula očima.

"Kreni!" Iznervirano sam rekla, a on je izgubljeno krenuo do auta. Ušli smo unutra i krenuli ka izlazu iz dvorišta.

Vozili smo se 10 min. pre nego što smo došli do jednog parka. U kolima smo oboje ćutali, a ja sam razmišljala šta će se desiti kada moji saznaju da nas dvoje nikada nismo bili zajedno. Već unapred znam da ću pretrpeti grozne batine od Logan-a, ali ne mogu više ni ovo da trpim. Ne znam, nalazim se u teškoj situaciji i uopšte mi nije svejedno.

David se parkirao blizu parka, pa smo izašli iz auta. Otišli smo do obližnje klupe i tu seli.

"Pa, o čemu si želela da razgovaramo?" David se nageo ka napred i spojio ruke. Uzdahnula sam pre nego što sam počela da pričam.

"Od samog početka je bilo pogrešno ovo što mi radimo. Trebali smo da se udružimo i zajedno da odbijemo njihov predlog da budemo u vezi, ali ne, nama je bilo lakše da ih lažemo!" Stavila sam ruku na lice i ustala sa klupe. Ne mogu više ni da sedim, sve me više nešto steže u grudima i ne mogu normalno da dišem.

"Šta želiš da kažeš?" Zbunjeno je podigao pogled prema meni. Zna on šta ja hoću da kažem, samo što želim da čuje to od mene.

"Ne mogu više ovako!" Podigla sam ruke u vis. "Treba da im kažemo da nismo zajedno!" Srce mi je lupalo veoma jako, a on je gledao par sekundi u mene.