Forever || Harry Styles

Chapter 2

Gledam se u ogledalo koje je bilo ispred mene i rastresam malo svoju braon kosu, pa se osmehujem lažno kako bih to uvežbala, jer će mi uskoro trebati.

Nisam tip devojke koja misli za sebe da je ružna, da joj dosta toga hvali na sebi. Naprotiv, ja sam sasvim zadovoljna svojim izgledom i građom. Možda imam ponekad komplekse, ali to je veoma retko, samo kada nije moj dan. Najviše što volim na sebi su kosa i oči, koje sam oduvek volela, pa i dan danas iako se sa godinama menjaju. Dosta devojaka vole plave ili zelene oči, nije da su meni ružne, ali meni se baš sviđaju moje braon, ujedno mi se slažu i sa kosom.

Smešim se i rukom popravljam haljinu, jer ne volim kada se nabora. Najvišem volim uske haljine i to su one koje većinom i nosim, mada nije da sam stalno u njima, samo kada moram zbog majke.

Haljina je crna, malo iznad kolena, na nogama imam crvene štikle i takav isti ruž na usnama. Kosu sam blago ukovrdžala, a od šminke ono osnovno. Nisam se nikad preterano ni šminkala, jer imam izuzetno čisto lice, tako da, nemam baš ništa ni da prekrijem, ali eto, radi reda.

Gledam se još jednom u ogledalo da vidim da li još nešto nedostaje, jer moja majka prvo gleda kako sam se obukla, pa ako sam loše, onda započinje svađu kako se mogu pojaviti pred gostima tako obučena. Tako da mi se sad stvarno ne da svađati sa njom, samo želim da ti gosti što pre odu, iako još uvek nisu ni došli.

Uzela sam telefon u ruke bez kog ne idem nigde, jer mi većinom zatreba, najviše da gledam u njega kada mi je dosadno ili da bi izbegla nepoželjne poglede. Prišla sam vratima i polako izašla iz sobe, pa oprezno sišla niz stepenice, jer ponekad znam biti smotana u štiklama, iako znam hodati u njima, ali ih ne nosim baš često.

Ulazim u dnevni boravak gde već sede moji roditelji i nešto pričaju. Čim sam ušla, majka me je odmerila pogledom. Kao što sam već i rekla malopre, to joj je prvo što uvek uradi. Ništa mi nije rekla nego je nastavila da priča sa tatom, što znači da sam zadovoljila koliko toliko njene kriterijume. Prevrćem očima i sedam prekoputa njih i gledam u svoje nokte.

Na noktima mi je bio crven lak, koji je već polako počeo da spada. Nisam nešto puno vodila računa o njima, zbog čega me je majka stalno upozoravala,  ali eto, ponekad sam znala da ih nalakiram i uredim. Ipak mi nisu trebali nokti kao u veštice.
'Pa ti si već veštica.' Javio se moj glasić. Ma joj, samo si mi još i ti trebao.

"Amelia?" Trznula sam se na glas svog imena i podigla pogled na svog oca koji me je pozvao. Imao je na sebi crno odelo sa kravatom i dobro izglancane cipele, a pogled mu je kao i uvek bio leden i bez nekog posebnog izražaja, kao poker faca. To me i nervira kod njega, što ne možeš da pročitaš sa njegovog lica baš ništa, ali nije ni potrebno, jer ga bar ja znam za ovolike godine.

"Reci?" nezainteresovano sam upitala i smoreno ga pogledala, a u sebi sam vrištala od dosade. Jedva čekam da se bacim na svoj krevet, koji toliko priželjkujem, da je malo falilo malopre to da uradim.

"Ne kaže se reci, nego molim", ošinula me je majka pogledom i strogo mi rekla, a ja sam prevrnula očima i nastavila da gledam u oca. Majka je već iznervirana otpuhnula ne želeći sad da se svađa sa mnom, a znam da bi vrlo rado, ali ti 'bitni' gosti samo što nisu stigli.

"Ovi gosti su veoma bitni, Amelia", ljutito je rekao otac i naglasio moje ime, a ja sam se sitno osmehnula. Nekoliko puta sam se namerno bahato ponašala pred gostima u inat njima, a nije ni da su ti gosti bili divni, pa da ne zaslužuju to.

"I šta ja imam sa tim?" podigla sam jednu obrvu, a osmeh sakrila kako mi ne bi i zbog toga prigovarali, a znam da bi, što mi ne treba, jer ih jedva i ovo slušam.

"Imaš Amelia, treba da se fino ponašaš i da budeš pristojna", otac mi je uputio strog pogled i upozorio me na fin način da budem dobra, baš kao da govori malom detetu. Prevrnula sam očima i puhnula nezadovoljno, jer moram da priznam da mi se svidelo da se bezobrazno ponašam pred njima. "Dolazi moj budući partner u firmi, sa svojom ženom i sinom", polako je rekao, a ja sam se smrkla na samu pomisao na njih. Još mi samo treba taj sin, koji je razmaženo malo derište koje treba JA da čuvam.