Forever || Harry Styles

Chapter 10

Svaki udarac koji je Harry primio kao da sam i ja. Nešto me steže u prsima dok ga gledam u tom ringu u kom prima sve te silne udarce. Oko mene se širi buka i uzvici ljudi koji bodre Harry-a i njegovog protivnika. Protivnik? Huh, kao neka stena je. Definitivno se slažem sa ostalima da Harry nema velike šanse da pobedi. Ali priznajem da ni Harry ne zaostaje za njim. Ne skida pogled sa protivnika i zadaje mu jake udarce u glavu i stomak. Gledajući Harry-a, on baš ima iskustva sa ovim.

'Pa ne bi bio tu da nema!'
Pff, slažem se, ali problem je zašto ovo radi sebi, zašto uništava sebe?
Čuju se uzvici ljudi koji dozivaju Harry-a i bodre ga, a da, Harry je ovde baš poznat.

"Ajde, Harry!" Bodre ga i momci dok ja stojim između njih i molim se da pobedi. Momci su me još jednom jasno upozorili da ne smem da se udaljavam od njih, pa su me zgnječili svojim telima.

Harry je umoran i to se jasno vidi, ali ne odustaje kao ni njegov protivnik. Bore se već dosta dugo, a ja sam sve više nervozna i imam osećaj kao da bih mogla samu sebe da pojedem od nervoze.

Okej, ovome se definitivno nisam nadala kada sam želela da saznam šta to Harry večeras ima. I evo me, stojim među svim tim silnim muškarcim i retko koja devojka ima i gledam borbu. Momci mi prvo nisu dali da gledam borbu, ali sam ja naravno tvrdoglava i nisam se slagala sa njima. Nema šanse da ja ostanem po strani i iščekujem šta će se desiti, bolje mi je ovako, pa valjda je bolje. Svaki tren očekujem kada će Harry pasti i izgubiti, ali to se ne dešava. Na iznenađenje svih nas, Harry protivniku zadaje najjači udarac do sad i on pada na pod. Sudija je kleknuo pored njega i počeo da odbrojava. Kako sve više odbrojava, ja sam nervoznija i molim Boga da ne ustane. Sudija ustaje i hvata Harry-evu ruku i podiže je uvis, proglašava ga pobednikom.

Mislim da je mala reč šokiranost. Gledam u Harry-a koji po prvi put od kad je počela borba gleda u nas. Ne trudi se ni da se nasmeje, jedva drži oči otvorene i zaustavlja pogled na meni. Koža mi se ježi dok ga gledam i udišem duboko da smirim sebe. Mislim da bih mu se sad bacila u zagrljaj, ali čvrsto držim noge prikovane za pod. Sad mi je najviše potreban svež vazduh, ali ne smem da se udaljavam od momaka. Ah, momci, oni su trenutno šokirani Harry-evom neočekivanom pobedom. Pridružuju se ostalim ljudima i uzvikuju Harry-evo ime.

Sudija konačno pušta njegovu ruku i on polako izlazi iz ringa. Jedva držeći se na nogama kreće se prema nama, dok ga gužva usporava i ljudi ga hvataju za ruku. Čim je stao ispred nas, momci su mu čestitali i tapšali ga po ramenu. Trudio se da se nasmeje, ali mu bol ne dozvoljava. Stajala sam sa strane i gledala ih, još uvek ne mogu da verujem da se ovde nalazim. Odmakli su se od njega i dobila sam Harry-evu pažnju. Malo mi je neprijatno pa sam se nervozno nasmejala. Neka želja da ga zagrlim je sve više rasla, pa sam skupila snage i prišla mu. Nežno sam obmotala ruke oko njega da ga kojim slučajem ne povredim i zagrlila ga. Kao da je neki teret spao sa mene dok sam ga grlila, osetila sam kako teško diše u moju kosu i stiska me sve jače u zagrljaj. Ništa ne govori, a ja iskreno nisam ni znala šta da kažem i još uvek mi je u glavi onaj naš poljubac.

***

Zatvaram vrata ove mrače prostorije i rukom opipavam po zidu da bih uključila svetlo. Ubrzo, svetlost obasjava prostoriju koja ima tamne zidove. Pomogla sam Harry-u da legne na krevet koji je bio jedini u ovoj prostoriji. Čučnula sam pored njega i uzela vatu i alkohol, da mu očistim krvave rane po licu. I da, momci su me ostavili samu sa njim, da ja ovo njemu sredim, jer oni imaju nekog 'posla', pa će se brzo vratiti. Samo dok se ja njih dočepam!

Polako sam prešla preko rana na licu, a on se trznuo od bola. Pratio je svaki moj korak, dok sam ja bila skoncentrisana na njegovo lice. Čoveče, ovo je drugi put da mu čistim lice, nije mu prošla ni ona rana kod oka, a već ima još njih dosta. Tiho sam se nasmejala i prekinula ovu tišinu između nas.