Forever || Harry Styles

Chapter 35

"Suprostavila sam se njihovoj odluci ali je samo bilo gore i nisam uspela da je sprečim." Brišem suze koje su mi padale niz obraze i polako dišem da bih došla do vazduha. "Mislila sam da je to bila njihova ideja, ali nije!" Spuštam pogled i tiho uzdišem. Nešto me u grudima steže i ne dozvoljava mi da fino udahnem vazduh. Teško mi je, pogotovo dok osećam njegov pogled na sebi koji upija svaku moju reč.

"Čija je onda?" Kratko me pita svojim hrapavim glasom koji nisam mogla da čujem u prošlih 10 min. Pristao je da mu objasnim sve i samo je slušao šta govorim.

"David-ova!" Stežem zube i okrećem glavu prema njemu. "Mislila sam da će mi pomoći i da ćemo se zajedno suprodstaviti glupostima koje su nam priredili roditelji." Nasmejala sam se ironično, a njegove zelene oči su me posmatrale da poželim zauvek da ostanem u ovom položaju, jedno pored drugog. "Glupo, zar ne?!" Pala mi je suza niz obraz i ubrzo sam je osetila na svojoj ruci kako me golica, dok se polako spušta niz moju kožu.

"Zašto mi nisi rekla?" Tiho me je pitao i primećujem kako mu se vilica pomera, dok stiska zube.

"Šta bi se onda desilo? Morala bih da glumim vezu sa njim i da izlazim kako bih uverila svoje roditelje, a kako bi se ti osećao?" Stiskam šaku i trudim se da smirim svoju nervozu, jer dok sam pored njega, to je teško.

"A zamisli kako mi je bilo kada sam vas video zajedno?!" Ljutito je rekao i nervozno ustao sa kreveta. "Stvarno ne znam šta da pomislim kada vidim da te ljubi!" Podiže ruke i dere se na mene već veoma iznerviran. Udario je nogom od krevet, pa sam se trznula.

"Izvini, Harry!" Kroz jecaj govorim i počinjem da plačem. Ne mogu da se smirim, teško mi kada ga vidim ovakvog. Znam, kriva sam!

"Nije mi dovoljno, Amelia!" Udara neku vaznu koja je odmah pala na pod i razbila se u sto komada. "Nije dovoljno da spreči ovu bol koju osećam!" Sad je malo snizio ton i naslonio se na zid, dok je teško disao. "Imam i ja osećanja, ne mogu više!" Stiskao je usne i skliznuo niz zid, pa seo na pod. Tek sad mogu da vidim koliko sam ga u stvari povredila i koliko on pati. Koliko god mislila da mu je teško, u stvari neću ni biti svesna koliko.

Polako sam spustila noge na pod i ustala sa kreveta, pa sporim koracima došla do njega. Sagela sam se i sela pored njegovih nogu, dok je on gledao u svoje ruke.

"Nije mi lako!" Tiho sam rekla i počela da ispreplićem prste na rukama od nervoze. "Nikada nisam znala kada mogu dobiti batine od Logan-a, a nekada se to dešavalo svakog dana." Ponovo su mi suze padale niz natekle obraze, pa sam rukom obrisala nos koji mi se napunio od plakanja. "Nisam smela da mu se suprodstavim, nikada i nisam." Zajecala sam, pa sam stavila ruku na usta. "Šta sam mogla da uradim?!" Grebem noktima po svojoj nozi i mogu da osetim Harry-ev pogled na sebi.

"Pomogao bih ti." Tiho mi govori, a ja podižem pogled prema njemu. U očima mu vidim sjaj i mogla bih da se kladim da su to suze, ali ih vešto skriva i ne dozvoljava im da se pokažu i padnu niz njegove obraze.

"Šta bi mogao, da se suprodstaviš mom ocu?" Bolno govorim i teško uzdišem.

"Uradio bih to....i sad bih!" Sigurno je rekao i pogledao me direktno u oči. Osetila sam kako mi se svaka dlaka na telu naježila i reči su izazvale da trnci prodju mojim telom kao neka struja. Ostala sam tiha i nisam znala šta da odgovorim na njegove reči. Zatekao me sa njima, nisam ih očekivala, a pogotovo da bi to i sad uradio.
Da li mu je zaista i dalje stalo do mene?

Pomerila sam malo ruku i dotakla njegovu koja je bila topla za razliku od moje koja je kao led. Spustio je pogled na naše ruke koje su se dotakle, ali nije ništa uradio, samo je nastavio da gleda.

"Da li si bar nešto osetila prema David-u?" Tiho me pita da sam ga jedva čula, ali sam čula. Gledala sam u njega iznenadjeno i mislila sam da sam čula pogrešno, ali ne, dobro sam čula.