Forever || Harry Styles

Chapter 34

Osećam nečiju nežnu ruku kako me drži za moju. Sa moje leve strane čujem pištanje aparata i leva ruka mi je utrnula. Trenutno ne čujem ništa osim pištanja i nečijeg tihog disanja, a moje disanje je isprekidano i po malo mi je teško i u prsima osećam neku težinu.

Malo sam se namrštila i nakrivila jedan ugao usana. Polako sam počela da otvaram oči i već na pola sam primetila kako mi je sve mutno. Zatvorila sam ih, pa stisnula jako pokušavajući da mi bude bolje. Onda sam ih ponovo otvorila i ispred mene je bio beli plafon.

Trepnula sam par puta, a srce mi je ubrzano udaralo, što se i čulo na aparatu pored mene.

"Amelia?" Čujem nečiji glas sa moje desne strane i osećam stiskanje na mojoj ruci. Škripanje stolice se proširilo sobom, pa sam se malo namrštila. Okrenula sam glavu prema osobi koja je izgovorila moje ime i ugledala zabrinutu plavušu.

"Elena?" Teško govorim i polako uzdišem, dok ona seda na krevet pored mene.

"Mnogo sam se zabrinula, Lia!" Tiho govori i sklanja mi jedan pramen kose u stranu koji se prilepio za moj vrat.

"Šta se desilo?" Stiskam zube i pokušala sam da se pomerim, ali me je svaki deo tela zaboleo, pa sam odustala od te namere.

"Pala si niz stepenice." Uzdiše i vidim kako spušta pogled na belu posteljinu koja se nalazila na meni. "Bila si u komi tri dana i prepala sam se!" Stisnula je usne, a njene tužne oči su se napunile suzama.

"Zar toliko?" Iznenadila sam se, jer nisam očekivala da ću biti uopšte u komi. Osećaj je kao da se sve to desilo pre sat vremena i da sam se sad probudila.

"Imala si sreće što se nisi više povredila, inače bi svašta bilo." Kroz suze govori i ljubi me u ruku. "Doktori su bili rekli da sve zavisi od tebe kada ćeš se probuditi i mogla si da budeš u komi sedmicama." Suze su joj padale niz blede obraze, a ja sam je stisnula za ruku.

"U redu je, probudila sam se!" Malo joj se smešim, a ona klima glavom i naginje se, pa sam ubrzo osetila njene meke usne na svom obrazu. Stavila je glavu pored mene na obraz i tiho disala. Vidi joj se na licu koliko je umorno, što dodatno govore i plavi krugovi ispod njenih očiju koji su formirani u podočnjake. Lice joj je bledo i bez šminke, a njena nežna ruka i dalje drži moju. "Jesu li oni tu?" Mrštim se, dok joj govorim i znam da može da predpostavi da mislim na Logan-a i Jennifer.

"Bili su samo prvi dan kada su te doveli, ali veoma malo sa tobom. Ostalih dana nisu dolazili." Vidim kako ljuto govori i njena vilica se pomera, što može da se primeti da stiska zube. "Oni su grozni ljudi, Lia!" Podiže pogled na mene, a ja joj se tužno osmehujem.

"Znam!" Kratko joj odgovaram i zagledala sam se u njenu bež majicu koja joj je veoma lepo stajala.

Koliko puta sam se zapitala na koga sam ja kada su oboje tako loši i zli ljudi?

Znam da uvek ima gore, ali kada čovek doživljava nešto na svojoj koži, on ne razmišlja kako je drugima i da li ima gore od toga. Sve što nam se dešava loše, za nas je to najgore i uvek ćemo kukati, jer smo takvi. Uvek se pitamo zašto se to baš nama dešava i mi ne znamo razlog, ali možemo da predpostavimo kako smo negde u životu pogrešili, pa nam se vraća ili je neko drugi, pa je nama sudjeno da ispaštamo.

Tiho uzdišem, dok mi misli lutaju i zaustavljaju se za mene na najlepšoj osobi.

"Harry?" Okrećem glavu prema Eleni i gledam je. "Gde je on?" Suze su mi se nakupile u očima, a ona se tiho nasmejala, što me je malo zbunilo.

"Zajedno smo ovde već tri dana. Otišao je da nam uzme kafu, trebalo bi uskoro da dodje." Njen osmeh se proširio, a ja sma se nasmejala od sreće. Ne mogu da verujem da je ovde, da je uz mene. "Značiš mu!" Tiho mi je rekla, što je kod mene izazvalo još veću sreću. Nasmejala sam se koliko su mi to bolovi u licu dozvoljavali i stisnula je za ruku.