Forever || Harry Styles

Chapter 23

Ulazim za ostalima u jednu srednju sobu, dok Zayn polako spušta Elenu na krevet. Dogovorili smo se da dodjemo kod Harry-a, jer nam je bilo najbliže. Elena je od plakanja zaspala, pa ju je Zayn doneo do sobe i nežno spustio, a ona se nijednom nije pomerila. Posmatram Elenino bledo lice, kao da nema ni kapi krvi u sebi. Lakše se osećam kada znam da je ovde sa nama i da je dobro. Mnogo sam se zabrinula za nju, prepala sam se i ja kada sam bila zatvorena u onoj prostoriji, a kamo li ona, koja nije znala šta će joj se desiti.

"Ostaću sa njom ovde večeras, ne želim da je ostavim samu." Zayn je tiho rekao i pokrio je ćebetom koje je bilo uredno složeno po strani.

"Naravno, mi smo tu ako ti nešto zatreba!" Harry ga je potapšao po ramenu, a Zayn je klimnuo glavom. Momci su krenuli prema izlazu, a Niall mi je prišao. Nežno me je zagrlio i poljubio u kosu. Jednom rukom sam mu uzvratila zagrljaj, dok sam drugu krila iza ledja, jer je krvava i previše me boli, ali ne želim da ih zabrinjavam. Niall mi nije ništa rekao, ali nije ni trebao, jer njegov pogled i zagrljaj mi je bio dovoljan da znam da je sve u redu. Momci su izašli, a ja sam prišla krevetu i sela pored Elene. Nežno sam joj sa bledog lica sklonila njen plavi pramen kose i poljubila je u obraz.

"Bitno mi je da je ona dobro!" Tiho govorim da je ne bih probudila, a Zayn me nežno hvata za ramena.

"Biće dobro, samo je potrebno da se odmori, a trebalo bi i ti!" Podigla sam pogled na njega i polako se nasmejala. Drago mi je što se pored svega brine i za mene. Ustala sam i zagrlila ga.

"Hvala ti, Zayn!" Stegla sam ga jednom rukom, dok sam drugu držala po strani. Ne primećuje se da mi je puno povredjena, jer je košulja crvena, a i dugih je rukava. Potrudila sam se da rukavom prekrijem mesto gde sam povredjena, ali krv sve više probija na površinu i postaje vidljivo.

"Nema na čemu, sve bih uradio za osobe koje volim!" Još par sekundi sam ostala u njegovom zagrljaju, pa sam se odmakla. Još jednom sam pogledala u Elenu i krenula prema vratima.

"Laku noć, Zayn!" Nežno sam mu se nasmejala i otvorila vrata.

"Laku noć, Lia!" Uzvratio mi je osmeh, a ja sam polako zatvorila vrata da ne prave veliku buku. Na trenutak mi se zavrtelo u glavi, pa sam se pridržala za zid. Bol u ruci mi sve više raste, ali sam se u sobi trudila da zaboravim na nju i zanemarila je, a želela sam da izgleda kao da je sve u redu. Prošla me je vrtoglavica, pa sam se odmakla od zida i uhvatila za lakat od povredjene ruke i opustila sam ruku i trudila se da je ne naprežem.

Otišla sam niz hodnjik i došla do Harry-eve sobe. Nadam se da Harry nije u sobi, jer želim da sredim ruku pre nego što on dodje, da je ne bi video ovakvu. Ulazim unutra i odahnula sam, kada sam videla da nema nikog u sobi, a u kupatilu se niko ne čuje. Zatvaram vrata i ulazim u wc.

Skinula sam košulju sa zdrave ruke i počela da je skidam sa povredjene. Pored bola, počela me je peći, jer se dosta krvi osušilo i košulja se zalepila za ruku, a bol je ogromna dok je vučem od ruke i skidam. Bacila sam košulju na pod i zdravom rukom sam se uhvatila za lavabo i zatvorila oči, dok sam teško uzdisala.

Pogledala sam u ruku i iznenadila se kolika mi je posekotina. Očekivala sam da vidim ogrebotinu, koja nije mnogo strašna. Posekotina je duž ruke i dublja je, dok krv sve više izlazi, verovatno pošto sam skinula košulju, koja je sprečavala tome.

Kapljice krvi kaplju po belim pločicama i trudim se da nadjem nešto šta bih mogla da stavim preko ruke da bi zaustavilo krv.

Posle par minuta traženja, našla sam neku belu krpu i alkohol. Natopila sam krpu alkoholom i uzdahnula pre nego što sam stavila na ranu, jer znam da će nenormalno boleti.

Tiho sam vrisnula od bola, kada sam stavila krpu. Bolelo me je veoma jako, ali nisam želela da skinem krpu, jer moram da zaustavim krv, a i može da se inficira, što definitivno ne želim.